POVRATAK (prvi serijal)

4

Stižemo u Hrvacku a mene sve više boli u grudima mrzim ovaj osećaj prokleto ga mrzim jer znam da nešto nije dobro.  Kad uzmem moj kofer krenem porema izlazu i zaustavim prvi taksi koji nailazi. Govorim vozaču na koje mesto da me odvede i palim ilahije na telefon jer do kuće imam još nekih dvadesetak  minuta. Kada se priblizomo ulici gde se nalazi moj stan vidm crvenu traku na kojoj puše ''STOP"
,,Mlada Damo ovda ne možemo da prođemo." kaže mi vozač  a mene dođe da mu onako što kaže Šejla damski opalim jedan šamar pa nisam ćorava čoveče.... ,,Ima li neki drugi put da možemo da dođmo do vaše kuće?" upita me a ja odmahnem glavom.. U poslednje vreme sam tačno počela da mašem glavom kao pas. ,,Nema ovde ću da izađem." kažem i pružim mu novac.  Iz prtljažnika uzmem moj kofer i krenem prema stanu. Noć je već odavno pala i slagala bih kada bi rekla da se ne bojim ove tišune koja je oko mene a kada se približim zgradi u kojoj živim opustim se i udahnem normalno vazduh, jer čini mi se da ovih pet minuta nism ni disala kako me neko ne bi čuo. A onda ispred sebe ugledam nešto crno belo zastanem i vidim da je to moja zgrada, ali zašto je crna? Tek kad priđem malo bliže vidim da ispred nje takođe stoji crvena traka na kojoj piše ,,STOP" i tad shvatim da je izgorela.. Torba iz mojih ruku pada a ja kao prosjak sednem na ivičnjak od trotoara i uhvatim se rukama za glavu.. Ćutim i gledam a suze same padaju sada sam sama i bez krova nad glavom nije ova stan bio veliki kuhinju i salon bili su sastavljeni u jedno ali za mene bilo i više nego dovoljan. ,,Karem šta radiš ovde?" čujem Harisa iza mene kako me pita.  ,,Evo divim se ovom prelepom pejzažu. Ko ga ovako lijepo nacrta?" Upitam a on se nasmeje naglas ,,Halid ga je nacrto dosadila mu više bijela boja!" Kaže i sedne pored mene.

- ,,Zašto je zapalio zgradu?"

-,,Nije samo zgradu zapalio,  već i sebe niko ne zna zašto je to uradio, ali kruže priče da se dohvatio lošeg društva iz kojeg se nije mogao tako lako izvuć."

-,, A majka, sta je sa njegovom majkom?"

-,,Kada je saznal da je Halid umro i ona je umrla njeno sece nije moglo da podnese još jednu bol. Izgubila je dvoje dece za nepuna tri meseca." Odmahne glavom. -,,Nego pusti ti sad njih reci ti meni gde si ti već dve nedelje?"

-,,Bila sam kod mojih." Kažem pa se brzo ispravim, ,,Mislim kod moje nane." Mojih već odavno nema. Pomislim u sebe.

-,,I šta ćeš sad? Nemaš gde da živiš dok ne renoviraju zgradu."

-,,Ne znam! Nije samo problem što nemam gde da živim problem je što više nemam ni poso iz pekare su me otpustili."

- ,,Zašto?"

- ,,Zato što sam ostala nedelju dana duže na odmor."

- ,,Pa šta ćeš sad? Gde ćeš da ideš ovde nemaš nikog."

-   ,,Da brojim zvezde dok jutro ne svane. A onda idemo dalje." kažem kroz smeh a Halid se ponovo nasmeje pa  se zagleda u mene kao da mi čita misli,  tako ostanemo neko vreme.
- ,,Hajde ti idi kući sutra ideš na poso! Ne moraš meni ovde da čuvaš stražu, neće niko dirati  beskućnika." kažem.

- ,,Hajde ideš kod mene kući." Kaže mi uzimajući u ruke moj kofer.
- ,,Ali ti u tvoju kuću ne puštaš nikog od kad je Sabina otišla." prošaoćem iznenađeno zato što ne mogu da verujm da me Halit poziva kod sebe. Pa on od kad je Sabina umrla u svoju kuću pustio nikog nije, zar je moguće da sad mene samo tako od jednom kaže ,,Da idem kod njega!?" Da ja to sve ne umišljam zato što sam nemoćna?
- ,,Kerime ti mi nisi niko! Ti si sestra od moje Sabine ako si noj sestra onda si i mene sestra i ako ona više nije sa nama. A sad hajde kreni već jednom."  Ćutim i krenem za njim a kad uđemo u kuću ja stojim i gledam, sve je isto Sabinine i Halidove slike su svugde poređane svaka od njih nosi jednu prekrasnu ljubavnu priču koju su oni napisali. Osmeh na njihovim licima koji imaju na svim ovim fotografijama samo govori o tome koliko su  bili srećni. Da bili su srećni! Govorim o prošlom vremenu zato što Sabina više nije sa nama. A Halid živi ali kao da nije živ, smeje se na siliu na silu se kreće, na silu razgovara, na silu jede.. Zajedno sa Sabinom i deo njega je otišo metar ispod zemlje..

- ,,Hoćeš li samo da stojiš tu i roniš suze? Ili ćeš da dođeš da ti pokažem gde ćeš da spavaš?" Pita me a ja nevino slegnem ramenim i pođem za njim.. Čak i ova kuća miriše na Sabinu i ako ona već dvije godine nije sa nama.

Sledeće jutro se budim pre nego što se sunce pomoli kako bi odklanjala Sabah namaz.. Uzimam brzo Abdest i tada čujem da uči Ezan, spustim beli peškir na pod jer drugo ništa nemam i tiho zanjetim, molim uzvišenog Allaha da mi da snage da nastavim dalje. Molim ga da mi pomogne da položim još ovaj jedan ispit i da konačno nađem poso koji želim. A za kraj samo kažem: ,,Allahu dragi ti znaš šta je najbolje za mene pa mi to i daj." Nakon toga silazim u kuhinju i zateknem Halida kako pije kafu.
- ,,Jesi li se naspavo?" upitam ga a on mi samo klimne glavom i pita: ,,Što si si ti budna ovako rano?"
- ,,Klanjala sam sabah " kažem
- ,,Kome klanjaš i koga moliš? Toga Boga ili Allaha kako god da se zove nema! Da ga ima ne bi moju molitvu odbio i Sabihu mi uzeo, pa za svojih dvadeset i devet godina nikom nisam ni vodu natrunio a on mi je ono što me je u životu držalo oduzeo. Ne moli se Kerime, dzaba samo vreme gubiš." Kaže mi i ode sebi da napravi novu kafu.. Slušam i ne verujem da ovo govori Halit On je nekad klanjao svih pet Namaza, ni jednu džumu nije preskočio a sad ovako govori. ,,Eh Dunjalujku težak li si, sto i jedan greh nas nateraš da napravimo i izgovorimo. Pomisim u sebe!

- ,,Danas ću da potražim poso i stan" Kažem dok mazem nutelu na hleb..

- ,,Prvo prestani toliko nutele da jedeš to nije zdravo, drugo nećeš da tražiš ni poso a ni stan, i treće ispiti su ti za pet dana ima da sedneš i sve lijepo da naučiš. Dobro!?"

- ,,Ali"

- ,,Nema "Ali" Kerime ako me poštuješ kao starijeg brata onda ćeš i da me poslušaš. A kad završiš ispite naći će mo ti poso. Ja sad idem u firmu a ti... Ti redi šta god hoćeš osećaj se kao kod kuće." Kaže i ode prema svom kabinetu. Gledam za njim i ne mogu da ne primetim koliko je smršo nema više onih nabijenih mišića zbog kojih je Sabina  uvek bila ljubimorna kada bi izašli u čaršiju. Govoreći da su oni razlog sto ga sve cure u caršiji gledaju.