Između ljubavi i osvete 🔛

I DEO / PLAN

Leonardo Delgado je u svojoj raskošnoj kancelariji crnim očima gledao kroz veliki prozor. U ruci je okretao mobilni telefon, očekujući poziv. Bio je toliko izgubljen u svojim mislima da nije čuo kucanje na vratima. Trgnuo se... Spustio je telefon na radni sto i uzbuđeno je požurio da otvori vrata od kancelarije.

- Treba ti čitava večnost da otvoriš vrata – rekao je Leonardov brat od ujaka, ujedno i njegova desna ruka.

- Oprosti Adriane – zatvorio je vrata i protrljao vrat – Jel' imaš dobru vest za mene?

Adrian je prišao radnom stolu i spustio papire na njega, počeo je da traži nešto među njima. Posle par sekundi je pronašao papir koji je tražio i stavio ga je ispred Leonarda.

- Iskopao sam da je Diego Ramirez u alkoholisanom stanju izazvao još dve nesreće, ali niko nije bio povređen. Naravno, i ta dva slučaja je prekrio njegov dragi tatica – rekao je cinično.

- Sa ovim ne možemo da ga strpamo u zatvor – Leonardo je udario pesnicom po papiru. – Treba nam više, mnogo više...

- Leo... Šta sve nismo pokušali da otkrijemo za ovih pet godina, ali slučaj tvoje porodice je profesionalno prekriven – stavio je ruke na bokove. – Obojica znamo da je Mario Ramirez platio onom nedužnom čoveku da preuzme krivicu na sebe i da on preleži zatvorsku kaznu zbog ubistva tvoje sestre. I to smo jedva saznali.

Leonardo je stisnuo pesnicu. – Neću odustati dok ga ne vidim iza rešetaka. Ako treba još najmanje pet godina ću da istražujem, siguran sam da negde ima još neki propust. Neću se smiriti dok ne plate za ono što su učinili – naslonio se na radni sto i stegao šakama drvo. –  Smislio sam drugi plan dok ne pronađemo još neki dokaz koji će moći da ga smesti dugo u zatvor.

- Pa... Koji je tvoj plan? – upitao je Adrian, pre nego što se smestio u fotelju ispred radnog stola. Prekrstio je noge i zainteresovano posmatrao Leonarda.

- Slušaj ovako... – Nakašljao se. – Ćerka od Maria Ramireza večeras slavi svoj dvadeset treći rođendan. Otići ću tamo sa nekim prijateljima. I večeras će moj cilj biti njegova ćerka.

Adrian je podigao obrvu iznenađeno. – Tvoj plan je da je zavedeš?

- Pa da... To je prvi korak.

- A drugi?

- Da je oženim – rekao je sa velikim osmehom.

Adrian je skočio sa stolice. – Šta? Mora da se šališ?! Ti si oduvek pričao da se nikada nećeš oženiti. 

- Ovo neće biti stvaran brak i neće trajati zauvek. – Prošao je prstom preko obrve. – Diego je mojoj sestri oduzeo život a ja ću njegovoj prirediti pakao na zemlji.

Adrian je prišao bokalu sa hladnom vodom i napunio čašu do vrha. Popio ju je na eks da bi došao sebi.

- Leo... Ona tu ništa nije kriva. Poznajem je lično... Ona je...

- Ona je Ramirez i samim tim je kriva – prekinuo ga je Leonardo. – Znala je šta je njen brat učinio i prećutala je. I ona je dopustila da nevin čovek ode u zatvor. Svi su oni obično smeće. Cela porodica Ramirez. Misle da su Bogovi zato što su milioneri. Ja ću ih spustiti na zemlju.

- Ne poznaješ je i zato ne možeš tako da pričaš. Ona nije kao oni. 

Leonardo ga je posmatrao sa zanimanjem.

- A otkud ti to znaš? – upitao je.

- Imao sam priliku da je jednom upoznam – odmahnuo je rukamama Adrian. – Poenta je da bi svako to uradio za svoju porodicu.

- Ja ne bih – ubacio se Leonardo kao furija.

- M-molim? – Upitao je Adrian u šoku.

- Meni je pravda na prvom mestu. Da je moja sestra uradila tako nešto, odgovarala bi za to. Svako treba da snosi odgovornost za svoje postupke – uspravio se Leonardo odlučno. – Žao mi je što svet tako ne funkcioniše... Ali ja ću da uradim sve što je u mojoj moći i izboriću se za pravdu.

Skrenuo je pogled ka prozoru i dodao: - Ako nisi uz mene u ovome, želim da mi odmah kažeš.

Adrian ga je prostrelio pogledom. – Znaš da sam uz tebe do kraja.

Leonardo je slegnuo ramenima. Adrian mu je prišao i naslonuo mu ruku na rame kao znak podrške.

- Želim da osete barem trunčicu onoga što ja osećam ovde – stavio je ruku na srce.

- Jesi li siguran da ćeš posle svega toga moći da nastaviš svoj život tamo gde je stao kada je tvoja sestra umrla?

- Tek tada ću moći da se fokusiram na nešto drugo u životu, a da to nije osveta.

Leonardu je zazvonio mobilni telefon. Prekidajući ih. Javio se brzo na telefon. Očekivao je ovaj poziv. Bili mu je potrebno da sazna više detalja o večerašnjoj žurki.

- Mhm... Da, da... Ma mora da se šališ –  nasmejao se. – Jesi li siguran da ona puni dvadeset tri godine a ne deset? Bićemo u kontaktu. Hvala ti. – Prekinuo je vezu i odmahnuo glavom.

Adrian ga je gledao upitno. Pogledao je u Adriana dok se suzdržavao da ne pukne od smeha.

- Večeras ću biti Betmen. 

- Bićeš šta? – upitao je Adrian sa kezom.

- Da bih prisustvovao večerašnjoj žurki moram da odem maskiran, a ti znaš koliko volim Betmena. Ukazala mi se prilika da to i budem.

U sledećem trenutku su obojica prasnuli u smeh.