Poziv na Hogvorts

Sirijus Blek

London, 1971.

Kuc.. kuc...kuc... ujednačeno kuckanje koje je dopiralo s prozora bilo je jedino što je remetilo jutarnju tišinu u neurednoj sobi na potkrovlju raskošne kuće porodice Blek. Kuckanje na kraju razbudi dečaka koji je spavao i on iznervirano ustade tražeći izvor buke. Na simsu otvorenog prozora stajala je snežno bela sova uporno kljucajući u prozorsko okno. Dečak priđe i odveza pismo koje je bilo zavezano na sovinu nožicu. Istog trenutka sova zamahnu krilima i odlete. Dečak primeti crveni žig hogvortske škole i žurno otvori kovertu kako bi pročitao sadžaj, mada je već znao o čemu se radi. U tom trenutku vrata sobe širom se otvoriše i u nju ulete devetogodišnji dečak.

- Sirijuse, mama je rekla da odmah ustaneš i siđeš dole - reče zadihano dečak, a zatim se zaustavi kada primeti pismo koje je njegov brat držao u rukama - je li to... to je pismo sa Hogvortsa!

- Šta si očekivao Reguluse, da neću dobiti pismo kao da sam neka poruga - prezrivo reče Sirijus - i koliko puta moram da ti kažem da kucaš pre nego što uđeš.

- Samo sam došao da ti kažem da siđeš jer te je mama zvala - odgovori mu dečak uvređeno i izađe iz sobe.

Sirijus frknu, zatim navuče prvu majicu i pantalone koje je dohvatio pa siđe u dnevnu sobu.

Valburga Blek, namrštena, crkonosa veštica na pragu četrdesetih, sedela je graciozno u fotelji vrteći zlatni prsten oko kažiprsta. Čula je škripu stepenica i podigla pogled tačno na vreme da ugleda svog sina kako stoji na pragu sobe. Jedan pogled na njega bio je dovoljan da je iznervira. Valburga je, pre svega, uživala u redu i čistoći. Razbarušena kosa i izgužvana majica njenog sina nisu se uklapale u to. Pogleda na sat, čije su se kazaljke upravo poklopile na broju 12.

- Kričer ti je postavio doručak - reče ona nehajno nastavivši da vrti prsten - iako je još malo vreme ručku.

- Ostao sam do kasno budan sinoć - reče Sirijus sležući ramenima.

On krenu ka trpezariji, a zatim se zaustavi u pola koraka i okrenu se ka majci.

- Usput, dobio sam pismo s Hogvortsa.

- Odlično, možda te tamo nauče lepom ponašanju kada mi već nismo uspeli.

Sirijus je itekako imao šta da odgovori svojoj majci, ali je dobro znao da bi ga to samo uvuklo u dodatnu raspravu, za šta nije bio raspoložen ovoga jutra. Ušao je u trpezariju gde ga je sačekao postavljen sto i mrki pogled Kričera, kućnog vilenjaka.

- Kričer je ustao rano i pripremo doručak za svoje gospodare - mrmljao je kućni vilenjak, tromo se vukući - ali je Kričer ponovo sve spremio za mladog gospodara koji spava do kasno.

- Oh, umukni Kričeru - reče Sirijus sedajući za sto.

Halapljivo je gutao slaninu i jaja, pritom ponovo čitajući pismo. Završio je doručak i čitanje istovremeno, a zatim ode u svoju sobu. Deset minuta kasnije strčao je niz stepenice uputivši se ka ulaznim vratima.

- Majko, odoh sada- doviknu u prolazu.

Valburga se nije ni trudila da sazna kuda se njen sin zaputio. Navikla je na njegove skitnje i druženje sa normalskom decom. Pokušala je nekoliko puta to da spreči, ali nikakve pretnje i kazne nisu urodile plodom. Njen muž, Orion, bio je prezauzet svojim poslom u Senatu čarobnjaka da bi se bavio svojim sinom. Ali je često prebacivao svojoj ženi da je ona kriva zbog lošeg Sirijusovog ponašanja. Na kraju, Valburga je odustala od bilo kakvih pokušaja da vrati Sirijusa na pravi put i zadovoljila s time da ga grdi kad god joj se za to ukaže prilika.

Sirijus nije obavestio majku gde ide, jer je znao da joj se to ne bi svidelo. Iako je uživao u tome da je nervira, ovog puta odlučio je da je pametije da ne kaže ništa. Nakon pola sata pešačenja Sirijus stiže pred svoje odredište, uđe u dvorište i pozvoni. Na vratima se pojavi mlada devojka koja se nasmeši istog trenutka kada ga ugleda.