403 h.s.

0.4

Nisam bila sigurna želim li da nastavim konverzaciju.
Ali sam ujedno znala da ga ne mogu ignorisati doveka.
'' Upravo sam legla ''.
Nervozno sam odgovorila, ostavljajući telefon na sto.
Nije prošlo mnogo, začuo se dobro poznati zvuk obaveštenja.
'' Možemo li da pričamo kada se vratiš? Imam mnogo toga da ti kažem. ''
Ovo je bio trenutak u kom imam dve opcije.
Ili ću skupiti snage i konačno jednom za svagda završiti sa njim, ili ću ponovno pasti na njegove gluposti i laži, rizikovati da ponovo padnem u očaj.
'' Narav... ''
Ne, ne smeš Saša.
Seti se svega.
Svaku suzu koju si prolila.
Svaku bol koju si osetila.
'' Ja odavno tebi nemam šta da kažem ''.
Boli. Ali svakako mnogo manje nego ono što bih osetila da sam dozvolila sebi da popustim.
Suze mi se kreću velikom brzom.
Možda je tako i bolje.
Da ispustim dušu sada kako bih bila spremna da sutra preživim dan.
Kapci su mi jako teški i ne dozvoljavaju mi da ostanem budna još koji minut.
Prepuštam se umoru i tonem u san.

'' Saša ustaj brzo, zakasnićemo na doručak. Nadam se da si spakovala svoje stvari ''.
Naglo se budim iz sna, prvo bacivši pogled na svoj kofer. Dodjavola, skroz sam zaboravila da bi trebalo da ga spakujem.
'' Idite vas dve, ja moram ovo da sredim ''.
Nisam stigla ni da se razbudim, odmah sam iskočila iz kreveta pravo u kupatilo.
'' Želiš li da ti donesem nešto? ''
'' Nema potrebe, nisam nešto puno gladna ''.
O ali ćeš biti, podsvest mi je govorila.
'' Anna je užurbano otišla u menzu, je l' izmedju vas sve okej? ''
Bila sam grozan lažov. Ali pošto sam bila na dosta velikoj distanci od nje, nije mogla videti moj izraz lica dok sam ovo izgovorila.
'' Da, naravno, mala rasprava oko peškira, ništa posebno ''.
Mogla sam osetiti veliku nesigurnost u svom glasu.
Nadala sam se da Vanesa to nije primetila.
'' U redu onda.Vidimo se kasnije ''.
Za nekih dvadeset minuta sve sam uspela da sredim . Delimično sredim. Odeća mi nije izgledala najurednije, ali sam se tešila time da ćemo ubrzo stići u drugi hotel, na drugo mesto i da ću tamo bolje pospremiti.
Ostalo mi je deset minuta do kraja doručka pa sam brzo otišla do ciljane prostorije.
Čim sam ušla za oko mi je zapao sto za kojim su sedeli golupčići.
Vanesa mi nije privikla toliko veliku pažnju koliko Anna i Harry
Čini se kao da su se pomirili.
A pretpostavljam da su sada i par jer vidim Anninu ruku na Harry-evoj.
Moj pogled više nije bio uprt u njih jer sam ja ubrzo uzela samo jabuku i odjurila iz kafeterije.

'' Zar ono nije Saša upravo izašla?''
Odmičem svoju ruku iz Annine, što nju natera da se blago rastuži.
Znam da je povredjujem, ali i pored svega dobrog što ta devojka ima, ne da mi se da osetim nešto prema njoj.
'' Ne verujem da je ona, ostala je u svojoj sobi ''.
Baca pogled u stranu, skupljajući suze u očima.
Ona nije loša osoba, samo dozvoljava da je osećanja potisnu da izgovara sve ovo.
'' Atina, zar ne? ''
'' Molim? ''
'' Sledeća destinacija vam je Atina?''
Prvo me nije baš najbolje čula, verovatno razmišljajući o Saši i svemu što se dešava.
Nadao sam se da sam u pravu.

'' O da. Hotel u centru, kažu da je odličan. Zašto pitaš? ''
'' S obzirom da i mi idemo tamo, pitao sam se da li će nas staviti u identičan hotel. Bilo bi zaista sjajno ''.
Nasmejala se na trenutak.
Bio sam zadovoljan jer sam makar na kratko uspeo da joj popravim raspoloženje.
'' Slažem se. Ali ja bih to nazvala sudbinom, ukoliko se stvarno zadesi da se nadjemo ponovo u istom hotelu ''.
Činilo se kako je ona moje reči shvatila pogrešno.
Pokušavam da budem prijateljski nastrojen prema njoj, ali jednostavno ne ide kada ona druga strana sve shvata na drugačiji način.
Nisam znao šta da izgovorim, s toga sam se samo blago nasmešio.

'' Idem da proverim nešto u sobi na kratko, vidjamo se posle? ''
'' Vidjamo se ''.
U ovom trenutku jedino me je zanimalo gde je Saša i da li je zaista bila ovde ili se to moja mašta poigrava sa mnom.
Na izlazu sam zapazio srebrnu narukvicu sa priveskom delfina.
Tu istu narukvicu sam video onda kada smo se sudarili.
Sada sam bio apsolutno siguran da je bila ovde.
Ali samo me je jedno pitanje kopkalo.
Zašto bi samo tako otišla?
Moraću sam da je pitam.

Siguran sam da je u sobi.
Nije imala gde drugde.
I silno sam želeo da pokucam i pitam da udjem, ali kao da sam osetio neku vrstu paralize samo kada sam stao ispred vrata.
'' Saša, jesi li tu? ''
Šta on radi ovde?
Hiljadu i jedna misao mi je prolazila kroz glavu, ali sa samo jednom osobom.
Mora da je došao sa njom, ali prvo da proveri je li soba prazna.
Ipak je ovo poslednjih par minuta pre nego što sa stvarima krenemo u autobus.
'' Ovo mesto je sada zauzeto tako da ćete morati da se snadjete ''.

To su bile moje poslednje reči pre nego što sam se zatvorila u drugu sobu samo kako ne bih čula njegov glas.
'' O čemu ona zaboga priča? ''
Prosiktao sam sebi u bradu, iznerviran jer ništa nisam razumeo.
Zašto je ova devojka tako tvrdoglava i komplikovana?
Izgleda da ću narukvicu zadržati kod sebe.
U medjuvremenu sam otišao do svoje sobe da se pripremim za polazak.
Postoje velike šanse da je ponovo sretnem, ali tako isto i da je više nikada ne vidim.
Razgovarao sam čitavo vreme sa Annom pred sam polazak.
Zapravo ona je pričala.
Ja sam se samo osvrtao oko sebe tražeći dobro poznati lik.
'' Vreme je za polazak ''.
Kasno je.
'' Izvini, možeš li joj samo reći da je narukvica kod mene i da ću je čuvati ? ''
Klimnula je glavom prilazeći da me poljubi, ali sam je samo zagrlio i krenuo za društvom.

Je li ovo zaista kraj?
Priča koja zapravo nema ni svoj početak.
Da li je moguće biti toliko zainteresovan za nekoga koga očigledno nije briga ni da se rastanete u koliko toliko dobrim odnosima.
Ne krivim je.
Ja sam za nju samo stranac.

Prva sam sela na svoje mesto.
Nisam mogla da ga pogledam u oči znajući da se nešto dogodilo izmedju njih dvoje.
Verovatno bi mi se smejao u lice, jer sam očigledno ispala klinka koja balavi za njim.
Molim Boga da ga više nikada ne vidim.

Molim Boga da je samo ponovo vidim.