(leto 2004.)
Barbara˙s P.O.V.
Bio je vreo dan leta, dok sam ja igrala fudbal sa dečacima iz kraja, ostale devojčice su ljubomorno gledale jer one ne mogu. Samo su meni dali da igram sa njima, valjda jer mi je najbolji drug Neymar, i jer je on igrao najbolje od svih. Bio mi je najbolji drug, tako je barem on mislio, dok je ustvari bio mnogo više.
Inače zovem se Barbara, imam 11 godina i živim u siromašnom delu Sao Paula. Živim sama sa tatom, a mama mi je umrla na porodjaju i zato na svaki moj rodjendan me podseća na njeu i nikada se nisam radovala zbog svog rodjendana.
Kao što sam rekla, u kraju živi jedan dečak koji se zove Neymar i koji misli da mi je najbolji drug, a ustvari je više, mnogo više.
Bio je nadaren za fudbal i najbolji u kraju pa sam ja imala privilegije medju društvom jer sam bila veoma bliska sa njim.
I tako, tog dana smo igrali fudbal na prašnjavom putu kada sam osećala snažan udarac sa ledja.
Neymar˙s P.O.V.
Krenuo sam ka golu kada sam video da oko mene nema nikoga. Ubrzo sam se okrenuo i video neku gužvu na pomolu.
Brzo sam otrčao kako bih video šta se dogadja. Progurao sam se do sredine gde sam video Barbaru kako leži dok se drži se za ruku i plače.
- ˝šta se desilo?˝- vikao sam na sve oko mene.
Video sam Adriana kako se izdvaja iz mase. Potrčao sam do njega i uhvatio ga za majicu.
-˝Ti si ovo uradio, zar ne? Ti je nikada nisi voleo!˝
-˝Da, ja sam. Sama je kriva što se petlja medju nas, dečake.˝- rekao je potpuno hladno.
Hteo sam da ga ubijem, ali onda sam se setio nje, ona i dalje sedi tamo sa povredjenom rukom u suzama. Samo sam gurnuo Adriana na pod i otrčao do nje.
-˝Hey, jesi dobro? ˝- rekao sam pokušavajući da je dignem kako bismo mogli da je odvedemo do njene kuće koja je bila u blizini.
-˝AAAA, Neymar, pa boli me!˝- rekla je u suzama jer sam je malo grublje uhvatio.
-˝Izvini, hajde, moraš kod lekara˝- rekao sam podižući je, ovaj put nežnije.
Oteturala se do njene kuće, a ja sam sve vreme bio pored nje i držao je.
Barbara˙s P.O.V.
Odveli su me u bolnicu gde su ustanovili da mi je ruka slomljena. Super, sada ću moći samo da sedim, a za sve to je kriv glupi Adrian.
(...)
Ušli smo u kuću kada mi se obratio tata.
-˝Barbara, dodji, moram nešto da ti kažem.˝- imao je neki čudan osmeh na licu, a u glasu mu se čula sreća, znači dobre su vesti. Super, barem nešto dobro u ovom danu.
Došla sam i sela na stari krevet pored njega i samo sam klimnula glavom kao znak da može početi.
-˝Dobio sam dobar posao, selimo se u Rio.˝- ne, to nije moguće, pa ne mogu ostaviti sve što sam započela ovde, ne mogu ostaviti Neymara.
Ali ipak, ništa nisam htela reći, nego sam nabacila neki lažan osmeh na lice i progovorila-˝To je super, tata!˝- rekla sam i zagrlila ga, a u stvari mi nije bilo ni najmanje drago zbog toga. Radije bih i dalje živela u siromaštvu, nego da ostavim sve ovde.
Otišla sam u krevet i ubrzo u mislma zaspala. Ne znam kako ću to reći Neymaru.
Neymar˙s P.O.V.
Ustao sam i brzo otišao da vidim kako je Barbara.
Pokucao sam na vrata i ušao u kuću.
-˝Dobar dan gospodine Fernandez! Da li je Barbara kod kuće˝
-˝Da, u sobi je. Idi slobodno kod nje.˝
Otišao sam kod nje, a ona je sedela na rubu kreveta sa nekim zamišljenim izrazom na licu.
-˝Ćao Barbara, jesi bolje danas?˝
Uzdahnula je tužno i počela da priča- ˝Neymar, selim se. Tata je dobio posao neki.˝
-˝Pa to je super, zašto si onda tužna?˝
-˝Zato jer je dobio posao u Riu!˝- kada je to rekla skamenio sam se.
-˝Ali dolazićeš ovde, zar ne?˝
Pogledala me je tužno, a ja sam sam odmah znao da je odgovor ne. Prišao sam i zagrlio je, a ona mi je uzvratila.
-˝Moram da ti kažem nešto.˝- izmaknula se iz zagrljaja i pogledala me, ja sam joj klimnuo.
-˝Volim te˝- rekla je i pogledala me sramežljivo.
Poljubio sam je u obraz kao znak za isto osećanje.
-˝Sutra putujem, izvini, moram se spakovati˝- rekla je, a ja sam otišao kako bi što pre završila.
Volim je, i taman kada sam joj to rekao ona odlazi, ali barem znam da i ona mene voli. Znam da imam tek dvanaest godina, ali je ipak volim mnogo više nego što bi iko mogao da pomisli.
Jul 2014.
Barbara˙s P.O.V.
Konačno se selim u Barselonu i ne mogu dočekati da vidim Camp Nou, Shakiru i ostalo.
(...)
Izašla sam iz aviona, a tamo su me dočekali Shakira, Gerard i njihov sin MIlan. Došla sam do njih i zagrlila Shakiru i pozdravila se sa Gerardom i Milanom. Gerard mi je uzeo kofere i nosio ih do auta dok je Shakira pričala sa mnom.
-˝I do kada si ovde?˝
-˝Pa treba da pronadjem sebi stan i onda sam tu bar dve-tri godine.˝
-˝Jao super, znači bićeš tu duže vreme.˝
-˝Da. Nego jel znaš neki dobar hotel, pošto nemam smeštaj?˝
-˝Pa bićeš kod nas, imamo slobodnu sobu.˝
-˝Ali ne bih želela da smetam˝
-˝Bićeš kod nas i tišina.˝
Nisam imala volje da se repirem pa sam pristala.
Nakon desetak minuta vožnje stigli smo do zgrade i ubrzo smo stigli do stana koji je bio ogroman- duplex. Pokazali su mi sobu, a ja sam istog trenutka ušla i počela sam da se raspakujem. Soba je bila ogromna, bila je bela, a jedan zid je bio izlepljen tamnim tapetama i imao je crveni nameštaj, a stolarija je bila crna. Mnogo mi se svidela. Kada sam se raspakovala legla sam na krevet, ali je Shakira ušla.
-˝Hey, oćeš večeras sa nama u klub, biće tamo još neki igrači barse¨˝
-˝Da, naravno. Zašto da ne.˝
-˝Budi spremna u 22:30.˝- rekla je i izašla iz sobe.
Pogledala sam na sat i videla kako je tek 15:40, imam još vremena da malo odspavam. Ubrzo sam legla i zaspala na mekanom krevetu.
(...)
Ustala sam i videla kako je već devet sati. Otišla sam u kupatilo kako bih se okupala. Ubrzo sam izašla i osušila i ispeglala kosu. Našminkala sam se, a potom obukla običnu, usku crnu haljinu na koje sam obula visoke, crne štikle sa platformon i na to sam dodala veliki lančić sa srebrnim kamenjem kako bih ubila monotoniju. Uzela sam pismo-torbu i u nju stavila osnovne stvari i izašla sam iz sobe. Videla sam da su i Shakira i Gerard bili spremni tako da smo krenuli.
______________________________________________________________________________________
Ovo je prvi deo priče i nadamo se da će vam se svideti i da ćete je čitati. Potrudićemo se da što češće postavljamo nastavke i da priča bude što zanimljivija.
Do sledećeg dela- Tasa i Nata <3
