•Prvi Sneg• || ✔

•27• || 🕊

▪Petak 1.1.▪
▪1:22PM▪

▪Stephanien P.O.V.▪

Okrenula sam se na stranu i otvorila oči. Istog momenta sam se nasmejala čim sam se setila šta se desilo noćas. Dodirnula sam usne i naježila sam se. Osećaj njegovih usana na mojim je nešto neprocenjivo. Skočila sam iz kreveta i uzela Andrewov duks i trenerke koje sam nosila sinoć. Brzo sam se presvukla i pogledala sam se u ogledalu. Moja kosa je bila totalno neuredna. Uzela sam četku i par puta njome prošla kroz kosu. Brzo sam otvorila vrata sobe i izašla. Videla sam Zoey i Nathana na kauču, ali ne i Drewa. Skinula sam osmeh sa lica i lagano zatvorila vrata.

Zoey: Gledaj je, gledaj je. Čim je vidla da nema Andrewa odmah je prestala da se smeje.

Ja: Dobro jutro i vama.

Sela sam pored njih i stavila jastuk u krilo. Pogledala sam ih i oni su počeli da se smeju.

Ja: Nije istina.

Zoey: Ma neee...

Nathaniel: Ja ne želim dečka. Ja želim da završim školu i bla, bla, bla...

Počeo je da me imitira i zabacio je svoju zamišljenu kosu.

Zoey: On mi se ne svidja tako.

Zamlatarala je rukama i ja sam zakolutala očima. Počeli su da se smeju i ja sam napućila usne.

Ja: A gde je on?

Nathaniel: Još spava.

Rekao je grizući usnu i ja sam se nasmešila. Ustala sam i otišla do vrata Nathanielove sobe. Okrenula sam se ka njima, a oni su me gledali smejući se. Otvorila sam vrata i ušla brzo ih zatvarajući. Okrenula sam se i videla Andrewa na krevetu kako spava. Zagrizla sam usnu pokusavajući da se ne nasmejem. Izgledao je tako cute. Kosa mu je bila skroz neuredna. Došla sam do kreveta i kleknula na pod, pored.

Ja: Ejj.

Glas mi je pukao i nasmejala sam se.

Ja: Andrewww.

Počela sam da mu mrsim kosu i on me je uhvatio za podlaktice. Povukao me je tako da sam pala preko njega i počela sam da se smejem. Pomerila sam kosu sa lica i pogledala ga. Naši pogledi su se sreli i on se blago nasmešio.

Ja: Jutro.

Andrew: Jutro.

Rekao je svojim jutarnjim glasom koji je meni bio presladak.

Ja: Kako si spavao?

Andrew: Savršeno. Ti?

Ja: Isto.

Andrew: Je l' se možda desilo nešto sinoć pa-

Ja: Mrš.

Nasmejao se i ja sam legla na krevet pored njega.

Ja: Je li to bilo to famozno iznenadjenje?

Andrew: Hmm... Ne.

Htela sam nešto da kažem ali se on u sledećem trenutku uspravio i tek tad sam skontala da ne nosi majicu. Zatvorila sam oči i on je počeo da se smeje, a onda je kleknuo je preko mene.