Dvadeset noći - Najava

Prvo poglavlje

april, 1715. godine

Edinburg

Do trenutka kada su se popeli uz široke stepenice ispred ulaza u dvorac Bortvik, sa muškaraca se cedila voda toliko da je ostareli baltler, koji se sporo vukao sa svećnjakom u rukama, verovatno pomislio da su obojica upali u reku.

"Odmah ću pozvati vašeg sobara, lorde", rekao je čovek kada im je prišao bliže, ali se zaustavio na sigurnoj udaljenosti kako ne bi ugazio u baru koja se razlivala po mermernom podu predvorja.

Mrzovoljni Remzi Erskin optužujuće je pogledao u Edvarda pre nego što se oštrim glasom obratio slugi.

"To ćeš uraditi kasnije. Prvo probudi Anstis i reci joj da ode u odaje prethodne grofice te da je probudi, pomogne joj da se odene i spakuje nešto malo stvari. Potom neka je doprati do moje radne sobe."

Stari sluga je nekoliko trenutaka bledo gledao čas u jednog, čas u drugog muškarca tek da se uveri da je dobro čuo. Jer, godine službe su ga naučile da ne postavlja pitanja čak i kada primi besmislen zahtev da usred noći probudi damu kako bi se susrela sa sadašnjim gospodarom i sasvim nepoznatim muškarcem koji uopšte nije izgledao prijateljski raspoložen.

Klimnuo je glavom i okrenuo se da pođe uz stepenice u sebi se pitajući kakva sad nevolja čeka ledi Merid? Ta devojka baš nije imala sreće.

Edvard je dokono razgledao slabo osvetljeno predvorje kao da čeka damu koju treba da isprati na bal. Naravno, u sebi je kipeo od radoznalosti kako će se okončati ovo preuzimanje nagrade?

U isto vreme, Remzi je gledao u njega i pitao se gde je nestala Argilova toliko hvaljena čast? Iako je bio veliki kockar i verovatno još veći ženskaroš, grofa od Argila pratio je glas da je retko častan muškarac, šta god to značilo u svetu pokvarene aristokratije. I baš zbog te njegove časti, Remzi se nadao da će Argil odustati od Merid.

Đavo ga odneo, njemu nije bila potrebna sila da dobije žensku pažnju. Poznavao je većinu žena čija su se imena povezivala sa imenom grofa od Argila. Prokletnice su se takmičile koja će ga dobiti za ljubavnika. Pričalo se da su te moćne žene puzale pred njim kao kakve bezvredne sluškinje moleći za mrvicu užitka. Šta je predstavljao taj užitak, Remziju je bilo teško da pojmi.

On sam se mogao pohvaliti da, pored one koju je oženio i koja mu se prilično gadila, zahvaljujući svom autoritetu često je zadizao ženske suknje , ali je sebi morao priznati da su te žene uglavnom bile statusno ispod njega ili su na neki način zavisile od njegove moći. Zato je samo mogao da pretpostavi da Argil iz čiste pakosti i mržnje stoji u predvorju zamka Bortvik i čeka hladnu Merid. Onu čiju bi volju Remzi uspeo da slomi, nadao se, do leta.

"Treba mi piće", rekao je i naglo se preznojio iako mu je koža bila ledena od mokre odeće, kada je sa sprata doprlo zvučno "ne" njegove snahe. Dođavola, nadao se da neće probuditi čitavu kuću i još više se nadao da neće morati da ide po nju. Šta će joj uopšte i reći?

"Najpametnije bi ti bilo da pođeš po čitavu bocu, a zatim odglumiš teško pijanstvo dok snahi budeš saopštavao da si je izgubio na kocki. Tako ćeš biti najsigurniji da ti neće iskopati oči", Edvard ga je podbadao, ali je naglo zastao je kada se sa sprata začulo "Ni mrtva!". "Zapravo, nemoj samo da glumiš pijanstvo već se pretvaraj da si izgubio razum. To ionako nije daleko od istine."

Koliko god apsurdna, Edvardu je počinjala da se sviđa situacija u kojoj se našao. Negde usput je pomislio da je moguće da Remzi govori istinu kada je rekao da je Merid Erskin hladna a, kada je na to dodao i suživot sa novim grofom, verovatno i ne baš razborita žena.