Slučajnost

35. dio

Petra P.O.V

Kada sam vidjela Mariu sa onom masnicom došlo mi je da ga ubijem. Dojurila sam ovdje misleći da mu se nešto dogodilo i onda naiđem na ovo. Gledala sam u njega nekoliko trenutaka. Filip je odveo Mariu u kuhinju da sjednu i da popriča sa njom, a ja sam ostala sa njim. Bila sam toliko ljuta da bi ga mogla ubiti. Natjerala sam ga da sjedne na kauč i počela sam sa svojim pametovanjem.

''Zar je moguće da si je udario Borna? Sve sam očekivala od tebe, ali ovakvo nešto mi nije bilo ni na kraj pameti. Mislila sam da si se malo opametio i da si se promjenio. Pa trudna je čovječe i ti je udariš! Što misliš da se bebi nešto dogodilo? Borna već ti se jednom to desilo, da si izgubio dijete, zar ti treba još jedno takvo iskustvo. Daj nauči uživati u onome što imaš. Ponašaš se kao da ti je 15. Imaš dovoljno godina da već neke stvari shvatiš i sam. - rekla sam ozbiljno.

''Petra, daj shvati da nisam htio to napraviti. Kao da me je nešto natjeralo da to napravim. I zar moraš svaki put podsjetiti na to što se desilo. Da li može proći i jedan jedini put, a da ti ne spomeneš to?'' -rekao je, a mene je pogodilo to što kao da i nije bilo njegovo dijete, tako se ponaša.

''Gledaj Borna, radi od svog života što hoćeš, ali ako još samo jednom digneš ruku, budi siguran to će ti biti zadnje što ćeš uraditi. a ovo za malenog Brunu ti nikada neću oprostiti. Očito ga i nisi volio. I da, nemoj da me više zoveš kad se napiješ. Svaki put kad se sretnem s tobom i kad popričam sve mi više padaš u očima, jer ti nije stalo do tvog pokojnog djeteta. A sad iskreno kada si mu zadnji put otišao na grob. Kada si zadnji put stavio ružu na mjesto gdje sada mali anđeo spava. Isuse, Borna ono što ti radiš nema nigdje.'' -rekla sam i ustala, prošla prstima kroz kosu i otišla u kuhinju.

Maria je izgledala kao nikada do sada. Bila je toliko dotučena, nikada je nisam vidjela ovakvu. Prije je u svim situacijama bila nasmijana, ali ovo je bilo jako tužno za gledati. Bilo mi ju je toliko teško gledati, kamo li da joj šta još i kažem. Prišla sam joj i zagrlila je najjače što sam mogla.Nisam znala što da radim pa mi je onda nešto odjednom sinulo.

''Maria, kako bi bilo da odeš u moj stan. Ondje je taman za tebe. Nema buke nema galame, sama si ondje, ja bi došla odmah u jutro.'' -to mi je prvo palo na pamet, a i mislila sam zašto to ne bi prihvatila.

''Ne, nema potrebe za tim. Sigurna sam da ovo nije htio učiniti. Trebala si ga vidjeti kakv je bio kada su ga doveli. Nije mogao stajati na nogama.'' -kada je to rekla, to mi je bio prvi glas.

''Molim?! Ti meni hoćeš reći da on nije sam došao nego ga je netko doveo. Pa, jel bar znaš sa kim je izašao, jel se sam napio ili je bio sa nekim?'' -bila sam zbunjena, ako ga je netko doveo vjerovatno da je s nekim bio.

''Ne znam, mislim da mi je u poruci spomenuo nekog Nikolu, nisam sigurna.'' -rekla je, a ja sam odma shvatila zašto me je zvao.

Sigurno su pričali o meni.

Maria P.O.V

Možda sam i ja kriva za sve ovo što se večeras dogodilo. Da sam malo više pažnje davala Borni ovo se ništa ne bi dogodilo i svi bi bili sretni. Ali zar je u redu da svaki put sebe krivim za nešto, tako se samo omalovažavam i činim sebe slabom. Ne znam šta da radim, da li da ostanem ili da odem. Jedno od to dvoje moram odlučiti. ali kroz glavu mi je stalno prlolazila misao da nosim njegovu bebu i da bi sve pogoršala samim tim što bi otišla. Znam da me voli, a isto tako znam i da još uvijek nešto osjeća prema Petri. Teško je zaboraviti osobu sa kojom si imao obitelj, a sada imaš samo blijede uspomene. Ne ljutim se i ne krivim ga što je još ne može zaboraviti, ali ako je voli zašto je onda samnom? Možda je pokušava zaboraviti tako što je samnom. Znam da mu je teško, ali isto je i meni tako teško. Pokušat ću to sve ispraviti ovih dana. Sutra idem na porodiljni. Ne znam kako će se sve odvijati kasnije, ali ako me još jednom udari, sigurna sam da idem i da mu se više neću vraćati pa makar mi to bilo zadnje. Petra i Filip su bili samnom do skoro 1 sat u jutro. Nisam ih htjela uznemiravati i nisam htjela da se brinu radi mene, ali Petra je inzistirala na tome da ostane. Vidjela sam da se brinu za mene i znala sam da će sada svaki dan visiti kod mene, ali to mi neće smetati. Bar ću se zabaviti, a i ipak prvi put sam trudna, ovo mi je prvo dijete, bit će mi jednostavnije da je osoba koja je već to jednom prošla biti pored mene da mi malo pomogne. A sad da se vratimo malo na Bornu. Teško mi je kad se sjetim da me udario, ali eto, ne mogu ga ostaviti jer ga previše volim. Znam da će neki od vas sada reći da sam poremećena ili glupa, ali jedostavno kad nekoga voliš ništa ti nije važno koliko ta osoba. Bilo je već dosta i otišli smo na spavanje. Petra i Filip su otišli i ja sam legla da spavam, ali nisam nikako mogla dočekati Bornu. Sišla sam u ogrtaču u dnevni boravak i vidjela njega kako plače. Nisam htijela biti ona osoba koja s uvlači u guzicu, ali to i nije bila namjera. Želim da budemo sretni, a ne da ovako završimo. Sjela sam pokraj njega stavila ruku na njegova leđa.

''Maria, nemoj, nisam zaslužio da me pogledaš, a kamoli da me diraš.'' -rekao je spuštene glave.

''Borna u redu je, znam da nisi to htio učiniti, ja sam kriva za večinu toga. Da sam malo više vremena provodila sa tobom sada bi bilo sve kao i prije. Znaš da te volim i da jednostavno ne mogu bez tebe. Oprostila sam ti, daj se saberi, pa odrasli smo ljudi.'' -govorila sam ali kao da me nije ni slušao samo mu je to bilo u glavi.

''Shvaćaš li ti što sam ja učinio, mogao sam povrijediti i tu bebu, kakav ću ja to biti otac? '' -rekao je i udario rukom od stol.

''Bit ćeš odličan otac, bolji nego ijedan drugi. Ja znam da ti to možeš, znam da si spreman za to. Molim te pogledaj me, nemoj mi okretati glavu.'' -rekla sam na rubu suza.

''Maria imaš vremena još odlučiti, složit ću se sa tvojim odgovorom ma kakav god bio. Želiš li da budem kraj tebe ili ne?'' -kada je to rekao suze su same krenule, više ih nisam mogla suzdržati.

''Naravno da želim budalice, ne mogu ja bez tebe, ti si mi sve, cijeli svijet, ti si moj planet, moj zrak, da tebe nema ja ne bi mogla živjeti. Toliko si mi se uvukao pod kožu da ne mogu više ni trenutka bez tebe. Sigurna sam da se ovo više nikada neće dogoditi. A sad idemo na spavanje.'' -obrisala sam suze i uhvatila ga ruku. 

Otišli smo napokon na spavanje. 

Borna P.O.V

Iznenadio sam sam sebe što sam to napravio. Kao da nisam imao kontrole u tom trenutku. Nije alkohol za mene. Ne mogu vjerovati da nakon svega ona mene brani i stoji uz mene kao i onoga dana kada smo prohodali. Sada znam da nešto trebam učiniti kako bi joj se iskupio za sve ovo. Rodit će mi dijete, a ja se tako ponašam prema njoj. Siguran sam da će me njeni sada zamrziti i da joj neće dati da više budemo zajedno, ali ja ću čvrsto stati uz nju i dokazati da nisam takav. Osjećam toliku krivicu sada da to ne mogu opisati nikome. Boli me srce što sam to napravio. Mene nešto boli? A kako je tek njoj? Poludio sam u zadnje vrijeme. Moram prestati razmišljati o Petri i sve će se to promjeniti. I onako je više ne zanimam, i onako je našla drugog i sada sigurno s njim pokušava stvoriti obitelj. A to sam ja sve već jednom imao i izgubio, upravo zbog samog sebe. Istina je, kada je nateže ja odem i zavučem se u mišju rupu. To se više neće dogoditi. Borit ću se pa makar mi to bilo zadnje, ne mogu više ovako. Ovo je stvarno previše. Dobro je Maria rekla 'odrasli smo ljudi'. Izgleda da ja još nisam shvatio kako je život kratak i kako ga treba živjeti punim plućima i boriti se do zadnje kaplje krvi. Od sutra okrećem novi list.