Slučajnost

37. dio

Maria P.O.V

Probudila sam se rano u jutro jer mi je bilo loše. Bilo mi je muka i nisam se osjećala baš najbolje. Napravila sam si kavu i popila je kako bi se malo razbudila i došla malo k sebi. Ona masnica što mi ju je napravio Borna je skoro pa i nestala. Odlučila sam se malo prošetati, jer od kad sam trudna ne idem nikuda i samo sjedim na kauču i jedem. Lijepo sam se obukla i krenula prema van. Izašla sam iz kuće i krenula polako šetati, ali mi je zazvonio i morala sam se javiti jer me je zvala Petra. Javila sam se.

''Eej di si?'' -pitala je, po glasu sam joj mogla čuti da se samo probudila.

''Ee evo izašla se malo prošetat, što pitaš?'' -pričala sam i hodala polako.

''Aj kad si već izašla mogli bi na kavu, ak hoćeš naravno?'' -malo sam razmišljala i odlučila.

''Može aj ja te čekam ispred kuće pa se dogovorimo di idemo, al aj pješke.'' -bilo je jako lijepo i svježe pa sam mislila kako bi bilo lijepo da malo prošetamo. 

''Može, aj čekaj me.'' -poklopila sam i stajala ispred kuće. 

Dok sam čekala Petru malo sam promatrala svoj trbuh i skužila sam da se već pomalo i može vidjeti da sam trudna. Jedva čekam da saznam što je. Toliko sam uzbuđena zbog toga. Sutra bi trebala na kontrolu i trebala bi sutra saznati što je. Čekala sam i čekala, a onda sam vidjela Petru kako ubrzanim hodom ide ka meni. 

''Jesi me dugo čekala?'' -pitala je uspuhano.

''Ma nisam ne brini, i kuda idemo?'' - pitala sam, a onda mi je sinula odlična ideja.

''Ne znam kamo bi ti htjela?'' -pitala je.

''A da odemo u onaj koji se nedavno otvorio, kako se ono zove, aaamm Look cafe! Da da Look cafe. Aj da idemo, tamo nismo još bile.'' -pričala sam uzbuđeno.

''Dobro dobro, idemo ajd.'' -nasmijala sam se i krenule smo.

Dok smo hodale malo smo i pričale. Jako mi je drago što su ona i Borna riješili to da se više ne svađaju, jer stvarno su se ponašali kao mala djeca. Shvaćam je da im je teško zaboraviti to što su imali, ali ipak zar je jedini način za zaborav svađanje. Ja mislim da to samo pogoršava stvari. Samo ne znam kako će on i Filip. Nisu pričali od kako smo ja i Borna zajedno. Ono tek toliko se pozdrave, ali često se zna desiti da se ni ne pozdrave. Stvarno mislim da su se stvari malo previše zahuktale i da se to treba riješiti što prije. Petra se složila sa tim i kada smo napokon došle u kafić, naručile smo kavu i počele smišljati plan kako da ih pomirimo.

''E a da isplaniramo neko zajedničko druženje, ono znaš samo nas četvero i onda ja i ti kao odemo u sobu da ti meni kao pokažeš neku novu haljinu što si kupila i onda će njih dvoje sigurno malo i popričati, a možda se i ispričaju jedno drugom što su se svađali. Šta misliš?''- pitala je Petra, a ja sam se odmah složila.

''Pa to je odlična ideja. Može, šta ćemo im reći, a?'' -pitala sam uzimajući gutljaj kave.

''Pa ja sad kada dođem doma ću odmah reći Filipu da idemo večeras kod vas da se malo zabavimo, da nas zovete ne večeru i tako to.'' -rekla je.

''Može, i ja moram porpičat sa Bornom o tome, al sigurna sam da će se složiti.'' -rekla sam i nasmijale smo se.

2 sata kasnije...

''E Borna, večeras će doći Petra i Filip na večeru.'' -rekla sam.

''Maria, ne, ne, neću da Filip bude tu, znaš da si nismo dobri. Ne može!'' -rekao je pomalo ljutitio.

''Slušaj me sad dobro, sjećaš se što je bilo neku noć, nemoj da te sad ostavim zbog toga, i da se više nikada ne vratim. Ili ćeš me slušati ili ja odlazim!'' -rekla sam, a on je samo šutio. ''Tako sam i mislila.'' -nasmijala sam se.