1. deo

83 2 0
                                    

Sunce sija,svojim toplim zracima greje u ranim casovima puste Londonske ulice. Mrsavi pegavi decak vozi bicikl I raznosi dnevne novine po dvoristima. Ulice polako ozivljavaju,sve vise ljudi izlazi iz kuca,ukljucujuci nasu uzurbanu Emu.
*
Ema:(istrcava iz kuce sa koferima u ruci) Mama! Cao!
Majka:(dobacuje iz kuhinje) cekaj!
(Izlazi za Emom I nosi casu vode) de,de,kreni! Prosucu ovo za tobom(sto je I ucinila cim se Ema okrenula) Budi dobra! Slusaj tatu!
Ema: hocu!
*
Ema odlazi na stanicu I ceka voz koji ide u Cester. Tamo joj zive otac,baka I deka. Njeni otac I majka su razvedeni vec tri godine I svakog letnjeg raspusta Ema odlazi kod njih. Konacno je stigao voz pa se ukrcala. Voz je vec krenuo ali Ema nije mogla da nadje slobodan kupe. Usporeno se kretala I pazljivo posmatrala svaki kupe. Konacno,naisla je na jedan slobodan,ali ne I prazan. Unutra  je bio smedjokosi momak,gledao je kroz prozor. Uzimajuci u obzir to da nije bilo drugog kupea,morala je tu da udje. Smestila se I ukljucila slusalice u telefon kako bi slusala muziku. Pocela je I ona da gleda kroz prozor pa se zamislila. U jednom trenutku joj je pogled odlutao na momka koji je,kao hipnotisan,gledao kroz prozor. Zaneta ovim simpaticnim mladicem,pogledom kroz prozor I muzikom,Ema je ispustila telefon. Mladic se trgao.
*
Mladic:( dohvati telefon I pruza Emi) izvoli.
Ema:(uzima telefon I slucajno dodirne njegovu ruku) hvala ti.
*
Samo sto ga je uzela,opet joj je ispao.
*
Mladic:(ponovo dohvati telefon) opet?(kaze kroz osmeh)
Ema:(zacrveni se I nasmeje) da...
Mladic:(pruzi joj telefon) bas si nespretna... kako se zoves?
Ema: Ema se zovem.
Mladic:(pruza ruku) drago mi je,ja sam Edvard!

Samo budi kraj meneWhere stories live. Discover now