Obavezno procitajte author note na kraju ovog delaa! :-)
Storyyy:
London 2003
''Heeej Anna, bacii mii loptuu'' - kaze Annina drugarica Lena.
''Hvataaj Lenoo'' - rekla je Anna kroz smehh. Dok su se dobacivale loptom u parkicu, u siromasnom delu Londona koji je podosta udaljen od centra Londona, lopta je otisla na put. Anna je brzo otrcala po loptu, i u toj sekundi, neki ludak je naisao sa autom i udario je. Lena je trcala prema Anni koja je bespomocno lezala na sred puta i krvarila. Anna je bila Lenina najbolja drugarica, rodjene su zajedno, isti dan, samo dve razlicite sobe, bile su jedna drugoj sve, iako su tad imale samo 6 godina, ali su se mnogo volele, ne moze da prodje ni jedan dan a da se ne vide. A sad Lena gleda Annu kako krvava lezi na sred puta, a ona ne moze da joj pomogne. Dere se, place, vristi njeno ime, doziva u pomoc ljude, ali svi kao da su bez srca i samo prolaze pored njih. Napokon je neka zena naisla i brzo pozvala hitnu pomoc i Annine roditelje da dodju. Hitna je brzo stigla kao i Annini roditelji koji su otisli u bolnicu sa njom, a onu zenu su zamolili da odvede Lenu kuci. Koliko se god trudili da pozure do bolnice Anni je bilo sve gore. Taj udarac autom nije bio toliko jak, koliko je ona bila mala i slaba. Njeni mama i tata su plakali i jecali, dok su nju pripremali za izlazak i ambulantnih kola. Morala je odma na operaciju, sto je otezavalo stvari. Posto je Anna dobila veoma jak potres mozga, i pala u komu, doktori su rekli njenim roditeljima da ce maltene pola stvari zaboraviti. Zbog toga su njeni roditelji odlucili da se presele iz siromasnog dela Londona u centar, kako bi zaboravili losu proslost zbog nje. Leni su rekli da Anna spava i da se nikad nece moci probuditi i onda otisli. Kada se Anna probudila iz kome , vec su se bili preselili i onda se nije nicega secala. Uskoro je Anna i krenula u skolu i upoznala drugare i drugarice, i zbog toga je volela da ide u skolu, jer nikada nije imala prijatelja, sem Lene koja sad misli da Anna i dalje spava...
London 2014
''Mamaa idemm jaaa'' izderala sam se dok sam obuvala moje roze starke. Danas mi je prvi dan u mojoj novoj skoli i potrudila sam se da se obucem lepo kako bi ostavila lep utisak prvog dana. Obukla sa belu kosuljicu koju sam upasala u boyfriendice,a dole roze starke kao sto sam i rekla. Izletela sam napolje veoma brzo i sela na moj skuter. Brzo sam stigla do nove skole i polako krenula unutra. Nikoga nisam poznavala, ali sam se nadala da cu da nadjem neku novu drugaricu. Otisla sam do oglasne table i videla da mi je prvi cas matematika, pa zatim biologija, geografija, fizika, engleski i fizicko na kraju kao poslednji cas. Raspored mi se nimalo nije svideo, kao ni razredna koja je profesorka fizickog, jer sam po pricama drugih cula da je jako stroga, ali videcemo. Dok sam setala kroz skolu i trazila svoj ormarcic videla sam da su svi ucenici rasporedjeni u grupe. U jednom delu su popularne devojke, u drugom popularni momci, u trecem streberi, sportisti i jos mnogo grupica. Napokon sam nasla svoj ormarcic i uzela sve potrebne knjige iz njega i pokusala da nadjem ucionicu iz matematike. Vec je zvonilo i svi su usli, pa sam i ja napokon nasla ucionicu.
Bas divno, prvi mi je dan u novoj skoli, a ja odma kasnim. Bravo Anna. Uletela sam u ucionicu kao specijalista, uz to sam se saplela i zamalo pala na nos. Svi su se krenuli smejati, zajedno sa profesorom. Kada su se svi smirili, profesor me je ozbiljno pogledao sa jednom podignutom obrvom kao da sam bolesna...
''Pa, ko si sad pa ti?'' - profesor me je i dalje cudno gledao..
Ja sam Anna, Anna Lewis. Ja sam nova ucenica.
''A ti sii znaci nova ucenicaa. Prvo se smesti u trecu klupu na slobodnom mestu, pa ces izaci da se prestavis i da uradis par zadataka na tabli jer si mi ometala cas'' - gledao me je i smejao mi se...
Tek mi je prvi dan u skoli a vec sam zamrzela prvog profesora kog sam videla. Krenula sam prema klupi koju je profesor pomenuo dok su svi gledali u mene kao u poslednjeg debila... Ostavila sam stvari i izasla pred tablu.
Kao sto ste svi culi ja sam Anna Lewis, nova sam ucenica, imam 17 godina, rodjena sam i odrasla sam u Londonu... i tad me je profesor prekinuo...
''Ajde sada da vidimo kako ti ide matematika'' - i smeskao mi se, srecom pa mi matematika ide od ruke, i nikad nisam imala problema sa njom, koliko cu problema imati sa ovim nastavnikom...
Zadao mi je par zadataka i sve sam ih resila sa lakocom, dok je on i dalje blenuo u mene...
''Ajde sedi, vidim da ti matematika ide od ruke.'' - zahvalila sam mu se i sela na svoje mesto sa laznim osmehom.
Dok je profesor brbljao neku novu lekciju, neko me je pogodio papiricem, i kada sam se okrenula videla sam neku devojku kako mi se smeje i kako mi pokazuje da uzmem taj papiric. Uzela sam i procitala. Napisala mi je da je sacekam posle ovog casa, ja sam se ponovo okrenula i prosaptala joj ''okej'' uz osmeh. Uskoro je dosao i kraj casa i ja sam je sacekala. Uskoro je dosla do mene.
''Hej, ja sam Lena Sanders, ti si Anna jel tako? Drago mi je!'' - smeskala mi se dok je uspevala doci do daha ne zaklapajuci usta. :S
Na putu do ucionice za biologiju, koja je bila nas sledeci cas, smo se upoznavale. Rekla mi je da je takodje rodjena u Londonu, da zivi sa porodicom blizu centra i jos dosta stvari o njoj. Lena je bila visoka i veoma zgodna devojka sa dugom smedjom kosom, i velikim krupnim ocima boje neba u toku oluje, prosto savrsen izgled. Ceo dan smo provele zajedno i posle poslednjeg casa kod razredne koja nije onakva kako su je opisivali, ponudila se da me odveze do kuce, rekla sam joj da nema potrebe jer sam dosla sa skuterom. Tad smo se pozdravile i svaka je otisla na svoju stranu. Bila sam srecna jer sam nasla novu prijateljicu, a skola se cini skrozz normalna naspram moje prosle skole u kojoj sam se stalno svadjala i tukla sa nafuranim glupacama, a danas nisam imala problema ni sa jednom od njih, a ima ih mnogo.
Kada sam dosla kuci bila sam mnogo gladna, ali sam jedva cekala da ispricam mami i tati kako mi je bilo prvi dan. Brzo sam uletela u dnevnu sobu i krenula da pricam utiske, a onda sam dosla do dela sa novom prijateljicom Lenom. Pricala sam im sve sto smo pricale, kako smo se upoznale, a onda sam pomenula i njeno prezime kog nisam mogla da se setim na pocetku. Mama i tata su ostali bez teksta i skroz su prebledeli. Pitala sam ih sta nije u redu, sta im je, ali su mi uporno govorili da im nije nista, i dalje sam navaljivala da mi kazu, pa mi je onda mama rekla:
''Anna, prekini da navaljujes, prvo, nije nam nista, a drugo, moras da prekines da se druzis sa tom Lenom Sanders!'' - bila je stvarno ozbiljna, sto me je veoma brinulo. Pokusavala sam da je nagovorim da mi kaze razlog, ali uzalud. Jela sam i otisla u sobu. Dok sam ucila razmisljala sam o maminim recima. Ubrzo sam otisla da veceram pa sam legla da spavam, i dalje sa maminim recima u glavi...
I evoo ga, prvi deo moje price :D
Nadam se da cete citatii moju pricu, takodje votajte, komentarisite i sharujte. Pratite me ako zelite, sve mi to mnogo znaci i na osnovu toga znam da imam podrsku sa vase strane. Kao sto sam i rekla ne znam koliko ce biti delova, jer pricu pisem u trenutku i cega se prvog setim napisem. Za sad imam par ideja sa sledeci nastavak i verujem da ce svaka propasti, ali ako imate vi neku ideju pisite mi u inbox i ako mi se svidi napisacu. ;)
I ponovoo, votajte, komentarisite i sharujte, mnogo mi znaci! :)) ♥
