Budi blizu mene

On

Okrećem se u krevetu sto tiše mogu . Ne želim da ga probudim, ali baš suprotno radim. On se okrene prema meni i drekne
"Jel možeš jebeno da spavaš?" Pita me očigledno ljut.
"Ja... ovaj, Pokušat ću." Okrenem se i tiho izdahnem. Ležim tako i gledam u zid. Osjetim njegov dah na vratu. Koža mi se ježi i čujem ga kako se smije. Ostajem nepomična . Tijelo mi se znoji i postajem nervozna. Nakon nekoliko sati ja padam u san.
Sajmon stoji u mojoj kući.
"Ja ću da platim da nam usvoje dijete."
"Ja to ne želim."kažem tiho i osjetim suze " To je naše dijete."
"To je tvoje dijete "dere se Sajmon " Ja ga nikada nisam htio. Ja sam samo htio da se malo zabavimo a ne ovo." Sajmon pokazuje rukom na moj stomak .
Ovo nije bio san samo ružno sjećanje na taj dan.
Naglo otvaram oči i skačem iz kreveta. Brzo trčim do WC-a i počnem da plačem. Tresem se i počnem da povraćam. Ustanem i umijem se. Potrebno mi je više nego dva puta da skinem razmazanu šminku sa lica. Vratim se u krevet i vidim onu djevojku iz dnevnog pored njega. Izađem u hodnik i odem do dnevnog. Bacim se na trosjed i legnem ali san ne dolazi.  Pogledam na sat 7 je sati. Krči mi stomak i ja odlučim da odem do pekare.
Ulazim u Marksov stan sa kesom punom sirnice i kroasana. On me dočeka kod ulaznih vrata.
"Gdje si ti bila?" Gleda me ljuto i pribije me uz zid.
Njegov dah na mome obrazu.
"U pekari. Nisam mogla da spavam." Kažem i skrenem pogled u suprotnu stranu.
"Ili nisi ima gdje da spavaš?"
"Zapravo imala sam." Kažem još uvijek ne gledajući u njega.
"Mogla si barem da se javiš." Kaže bijesno.
"Nisam htjela da te budim i uostalom nisi mi tata."
"Nisam ti tata. Ja se o tebi brinem preko vikenda. Ne znam zašto sam te uopšte izabrao. Nemam nikakve koristi od tebe."pušta me od zida i ja se izmaknem.
"Nisi ni trebao da me izabereš. Kao da sam ja to htjela. I da ja inače nisam korisna." Odgurnem se i odem do sobe po ruksak.
"Ne ideš nigdje." Kaže on tmurno i stane pored vrata skrštenih ruku.
"Zar ne možeš da zamijeniš cure ili tako nešto." Kažem ljuto i pokupim ruksak. Krenem prema vratima ali me on zaustavi
"Rekao sam da ne ideš n i g d j e.!" Bijesno reži . Ja okrenem glavu
"Jel ti to zapovijedaš sad?" Kažem i nasmijem mu se u lice.
"Volim kad se kučkasto ponašaš." Kaže i unese mi se u facu.
"Pa valjda ti to najbolje znaš." Prođem pored njega.
Uhvati me za zglob.
"Šta bi to trebalo da znači?"
"Jel treba da crtam. Stvarno sam umorna ." Odahnem .
"Zašto se prema meni ponašaš . Jesam li nešto uradio? Sinoć kad si pitala ja sam prestao i nisam uradio ama baš ništa." Kaže i vidim mu povrijeđenost .
"Onda te mrzim reda radi."kažem i probam da istrgnem ruku.
"Kuda ideš?"
"Na posao. Radim od 3 pa i do 12." Kažem i slegnem ramenima.
"Okej. Idem sa tobom." Uhvati me za ruku i ne pušta je dok ne dođemo do auta.
Kad uđemo u auto on se okrene prema meni ali ne pali auto.
Auto se pali kad on kaže
"Mogu nešto da te pitam?"...