Princess

Part5

Nekoliko sati kasnije

Nisam spavala,kao što je to Katerina radila,već sam razgledala okolinu.
Pred zoru smo bili ispred velikih kapija grada.Zvona su se oglasila,a vrata otvorila.Mislila sam da će biti ljudi koji će
da nas čekaju ,ali toga nije bilo.Mogle su se uočiti samo Sene,grupa ljudi koji čuvaju
grad,vidljiva samo budnom oku.Prestonica je bila prelepa sa uredjenim popločanim ulicama koje su bile puste.Glavni put vodio je ka dvorcu.Nakon nekoliko minuta kočije su se zaustavile.
-Devojke,pozvao nas je Mark,sada će mo ući u dvor.Pokazaćemo vam sobe u kojima će te biti raspoređene po mestu odakle dolazite.
Naša zemlja delila se na nekoliko delova tj.predela.Prvi deo bila je Zmijska dolina,drugi Vučija šuma,treći Jelenski dvori,i četvrti Zmajsko gnezdo.Postoje legende koje govore da svaka od tih dolina ima svoje čuvare,po kojima i su i dobile imena.Ja sam iz Vučije doline.Ljudi odatle su poznati po mudrosti i velikom srcu,naravno to nije uvek tačno.
Krenuli smo da ulazimo,a predvorje je oduzimalo dah kao i ostatak dvora.Ukratko su nam objasnili pravila i rečeno je da je desno krilo zabranjeno.Možda zvuči čudno ali svaki deo ovog dvorca poznajem.Pre nego što mi je otac umro bio je u Seni i naučio me je dosta stvari o dvorcu i o zabranjenim delovima,jer on kao član imao je pristup njima.Znam dosta ljudi iz dvora jer su oni poznavali mog oca pa tako i mene .Često su me zvali zbog lečenja i drugih stvari.
-Pa sada će mo se raspodeliti,reko je Mark,jedna od vas će biti sama u sobi iz razloga što nijedna devojka iz njenog predela više nije prijaviljena.
-Pa ovako .Prva soba su Jeleni. Druga Zmajevi.Treća Znije.I četvrta Vukovi. Sve devojke su krenule da se raspoređuju i ostala sam samo ja u hodniku.
-Izgleda da sam ta devojka ja,rekla sam Marku i krenula ka sobi.Kada sam ušla u nutra bila sam blago rečeno zapanjena. Soba je imala veliki prozor kroz koji su porolazili zraci sunca i obasjavali ceo prostor.Krevet je bio porilično velik a naspram njega se prostirao veliki ormar pored koga se nalazio klavir i radni sto.Krenula sam ka prozoru i zagledala se u daljini.Pogled je bio neverovatan.U uživanju me je prekinulo kucanje na vratima.
-Nina.
Okrenula sam se i ugledala devojku nižeg rasta i crne kose,koju nisam videla odavno.
-Klaro,drago mi je što te vidim.Koliko je prošlo.
Prišla sam joj i zagrlila je.
-Oh,nemoj ti meni tako.Dogovor je bio tri meseca a prošlo je pet .Pa da li si ti normalna.
Nasmejla sam se na njen izraz lica.
-Nemoj ništa da se smeješ.Nismo mogli da funkcionišemo bez tebe sve do trenutka dok nisi poslala kako da radimo.
-Ma daj ,nije bilo valjda toliko teško.
Samo je frknula i sela na moj krevet. Klara je moja drugarica iz detinjstava,njen otac radi u Seni i odatle se i znamo.
-Da li znaš da je Snja umalo pala na misilji dok smo je radile .
-O bože.Pa vi izgledate veoma nesposobno.
-Pa kada nam vodja nije tu.Inače gde su ti vukovi?
-Trebalo bi da stignu danas.Da li ste sve spremile .
-Da.
Inace Klara i jos par devojaka čiji očevi učestvuju u Seni ,kao i ja smo obučene da se branimo koristimo mačeve itd.I ponekad idemo na neke misija ,a ja sam njihov vodja.
-Pa drago mi je sto si napokon tu.
-I meni.