Princess

Part4

Prateći čoveka koji je čitao naša imena stigle smo do obližnjeg drveta.

-Drage dame,kao što znate vi ste primljene u Izbor.Na put prema dvorcu krećemo za tri dana,svaka od vas treba da ponese samo onoliko koliko moźe stati u jedan kofer.U dvorac ulazite sa nekoliko čuvara ,a u holu će vas čekati i ostale devojke.Dok ste tamo morate poštovati određena pravila koja će vam pročitati kada stignete.Nadam se da će neka od vas uspeti da postane kraljevićeva supruga.Vidimo se za tri dana.

Posle ovog govora krenula sam ka Nani ,koja me je čekala kod kočije i moga pastuva.

-Draga,uzviknula je,uspela si!

-Da!

-Tako mi je drago. Trebalo bi da krenemo,dug je put a noć samo što nije.

-Naravno.

Nekoliko sati kasnije

Stigli smo kući,a umor me polako hvata.Usporenim koracima dolazim do kreveta gde tonem u dubok san.

Juro je krenulo veoma naporno.U selu se pročula vest da sam upala u Izbor i svako je morao da dođe da bi se pozdravio samnom.Iako manje selo imalo je dosta ljudi,sa kojima sam se pozdravljala i naredni dan.Predveče kada su svi otišli krenula sam da se pakujem. U torbu sam spakovala jednu svesku i pribor za pisanje.Nisam pakovala stvari jer je rečeno da će svi stvari dobiti u dvorcu.

Naredni dan

Ustala sam rano,što zbog neizvesnosti,što zbog toga jer smo morali da krenemo veoma rano.

Ispred kočije Nana me je zaustavila.

-Nina,ovo je ogrlica tvoje majke koju je dobila na venčanju.Ja je sada dajem tebi i nadam se da će te čuvati i da će stići i do tvojih unučića.

U ruku mi je stavila srebrni lančić.

-Hvala,Nano!

Do podne smo bili u varošici koja je bila krcata ljudima.Kada sam uspela da se probijem do devojaka samo sam ih pozdravila klimanjem glave i stala u red.Ispred nas je stajalo nekoliko kraljevskih kočija.Devojke su krenule da ulaze u njih i zvanično put je počeo. U kočiji u kojoj sam ja bila bila je još jedna devojka,koja se zavala Katerina,sa kojom sam razmenila nekoliko reči.

Dan kasnije.

Iz sna me budi velika buka koja se čula svana.Mahinalno se hvatam za jabučicu mača koji se nije primećivao ispod haljine.

-Katerina,šta se dešava?

-Mislim da smo napadnuti!,uzviknula je veoma prestrašeno.

Brzo sam krenula da izlazim i ispred me nije sačekao baš prijatan prizor. Naši čuvar iborili su se sa razbojnicima koji su nas napali.Ijako su se dobro držali ,mogu da vidim nekoliko mrtvih tela pored.Osetim da mi je neko iza ledja i brzo stavljam maramu do očiju i izvlačim mač iz korice.Muškarac koji je stajao iza mene je krenuo oštricom u napad ali sam je vešto izbegla.U nekoliko trenutka izbila sam mu mač iz ruke i probola ga kroz stomak a on je pao na pod.Videvši da me niko nije primetio očistila sam mač i vratila se u kočiju.Katerina me je samo pogledala sa ,mogu slobodno reći ,nekim prezirom u očima.Nisam obraćala pažnju već sam samo sela ,a mi smo krenuli dalje,

Nastavak uskoro