NEDODIRLJIV

4. Poglavlje

Veljko

Reći da trenutno nemam strpljenja, retko ko bi provalio. Ko me ne poznaje, ne može pročitati hladnu masku koja gotovo uvek stoji na mom licu. Kada vam je neprijatelj pijavica koja se sladi vašim emocijama i bolom, onda naučite da se koristite samo jednim izrazom bez obzira koliko da kuvate unutra.

Jebeno sam besan i nenaspavan. Prva noć na slobodi, a ja kao da sam pod visokim drogama. Nisam ni dotakao san. Znao sam da će me posao čekati i zbog toga sam probudio Teodosija i sa njim obavio razgovor.

Jedan od onih koji mi se nisu svideli.

Posao.

Usluge.

Prezentacija novog mene bila je apsurdna, ali neophodna, a nimalo logična. Nimalo mi se nije dopao razgovor sa njim, zbog čega je došlo do ovoga.

Stojim u ispred ove sitne rupe gledajući u ženu koju vrlo rado želim da pojebem i nastavim sa svojim životom. Ta Ametista ili Jelena, ili kako se već zove, izgleda kao muški mokri san, a ja odavno nisam imao takve osećaje. Ona meni nije potrebna, ali moj kurac celu noć oplakuje njeno telo i poput zombija priziva da je se dočepam. Sa novim pravilima dolazi i plan za nju. Da skinem tu bedu sa kurca i oformim nove strategije.

Ona me gleda kao da želi da mi raznese glavu. Kao da sam žuta mrlja na njenom svilenom kućnom ogrtaču kroz kojeg se ocrtava skoro pa sve. Muškarac kao ja nije toliko naivan da ne zna da ispod toga nije divno telo koje poput violončela čeka da ga istražiš. Ta prnja na njoj ne vredi ni koliko moj donji veš, a ipak deluje da je obmotano oko nje kao da je štiti od sveta.

Dok pepeo pada ispred mojih cipela, pogledam na dvorište i tu malu straćaru. Ovaj kraj je različit staležom, a njena kuća deluje kao da je videla bolje godine. Mislim da bih mogao da je u deset koraka prekoračim i spoznam sve što se nalazi u njoj. Ali osoba koja gleda kako od ugovora ne ostaje ništa, svojim leđima čuva prilaz u kuću. Nije da imam želju da ulazim u nju. Želim da što pre završim sa ovim.

Bocko se pomeri malo u stranu kada krenem prema njima gledajući u tu malu crvenokosu. Kosa joj je raščerupana, oči, iako besne i pune prezira, imaju ostatke sna u njima. Na desnoj strani lica ima otisak svoje šake. Pređem očima po njenoj koži koja ima odsjaj porcelana sa nogama koje izgleda da nemaju kraja. Ali njene proklete jantarne oči su ono što privlači moju dušu ka njoj. Sve je tu u tim malenim zenicama što me čini gladnim i napaljenim. Ne vidim niti trag nevinosti u njima jer imam osećaj da je nalik meni. Sa sto kečeva u rukavima koje niko nije sposoban da pronađe i odigra novu partiju pokera. Ne bih se mogao snaći sa nekim nežnim i krhkim jer znam da mi se na to ne bi mogao kurac dići. Šta je žena ako nije vatra koja može da te zapali, a ova mala crvenokosa ima tu moć afrodizijaka koji čini da mi se kurac trzne kada spustim pogled na njene stisnute usne. Pitam se kako te usne izgledaju oko mog kurca.

"Dobro jutro, Ametista", kažem gurajući misli u stranu. Moji koraci se zaustave kada sam ispred nje. Zenice joj se rašire kada upije da sam joj toliko blizu pa stisne još više ogrtač oko sebe. Kao da će to moći da je spasi od mene. Malene crvene tačke joj oboje obraze dok vidim da razmišlja kako da se ponaša pred gazdom. Sitne pege joj se istaknu na čistom licu bez šminke i nešto me zagrebe po koži. Iritacija ili nelagoda. Šta god da je, ne znam kako da to shvatim. "Nije mi u rasporedu da dolazim po svoje radnike. Niti želim da stičem tu naviku, ali, eto, tebi sam učinio uslugu."

"Uslugu?" upita ravnim tonom.

"Uslugu, jednokratnu posetu. Kako god hoćeš, možeš nazvati. Posete obavljaju oni ispod mene."

Shvatanje joj preleti lice pa odmah promeni svoj stav. To mi se ne dopada."Gospodine Obradoviću, sinoć ste rekli da trebam biti na poslu u isto vreme. Ne vidim razloga zašto bi se to promenilo. Nije problem da se samo vama posvetim. Meni je novac potreban, nije potrebno da se zbog toga poništava ugovor."