SLUČAJNOST➡️LUKA JOVIĆ

《12》

Mirta Kovač

Lucija se igrala u dnevnom dok sam ja pila kavu i promatrala ju. Od onog hiperaktivnog djeteta ona je došla jako mirna curica,kao što sam već rekla snašla se jako dobro sa djecom ali opet kao da joj fali to nešto. Ustala se i došla je do mene

"Mama?"

"Reci ljubavi?"

"Ja bi htjela vidjet tatu. Fali mi"

"Želiš ga vidjet?"

"Da. Kad možemo ić kod njega?"

"Idemo sutra?"

"Da."

Jako me začudila sa ovom gestom ali drago mi je da je. Ostavila sam joj Lukino prezime jer barem to je zaslužio.

"Lucee ajde u krpe moramo se ustat rano"

"Jesaaaaaam"

Ja sam krenula pakurat svoje i Lucijine stvari te sređivala po kući. Pogledala sam na sat bilo je 3:15 nema smisla spavat samo 15 minuta. Ušla sam u Lucijinu sobu te ju blago poljubila a ona je otvorila svoje divne okice

"Mh"

"Ajde ustani moramo krenut"

Lucija se ustala i obukla te smo u 4 poletjele i u 5:30 smo bile tamo. Nikome nisam rekla da dolazimo,prvo ćemo otić do Luke a kasnije i do mog oca. Došle smo pred Lukinu kuću te sam uhvatila Luciju za ruku

"Spremna?"

"Mhm"

Pozvonila sam i ubrzo je vrata otvorila starija žena po svemu sudeći Lukina spremačica.

"Izvolite?"

"Trebala bi Luku ako je tu"

"Je. Uđite"

Ušle smo a ona je otišla po Luku te se on nakon par minuta spustio i iznenađeno gledao u nas par trenutaka.

"Zar mi se tata ne raduje mama?"

"Lucija? Mirta?"

"Mi smo Luka. Lucija te htjela vidjet"

"Bebo tatina najveća. Dođi"

Čučnuo je i Lucija mu je potrčala u zagrljaj i zaplakala

"Hej zašto plačeš?"

"Falio si mi tata. Svi imaju u vrtiću tate osim mene"

"Malena ti imaš tatu samo sam ja ovdje a ti si sa mamom u Karlovcu"

"Voliš li me tata?"

"Najviše ljubavi"

"A mamu?"

Kada ga je to upitala zastao je i pogledao me

"I mamu svijete moj"

Evo gaaaa dugo sam razmišljala o ovome i odlučila nastavit priču

Nadam se da vam odgovara