*

1.9K 39 1
                                    


Sanjala sam ga. 

Često mi se to dešava u poslednje vreme. I sve češće razmišljam kako bih sve ispočetka, al' ne može... Ne može se vreme vraćati. A baš mi dođe da mu, kao nekad, sednem u krilo i kažem "Ajde, pristajem, al' idemo sve po tvom. I lipa ispred kuće i ljuljaška na njoj. I dvoje, troje klinaca, da ih gledamo kako trčkaraju po seoskom dvorištu dok ispijamo prvu jutarnju. I da me odneseš u krevet kad ih ispratimo u školu i ljubiš me kao prvi put."

Menjala bih za to i ovaj ogromni krevet u kom se pola života budim sama i sve nagrade i priznanja, uloge i karijeru, aplauze... Ništa mi to ne vredi bez njega. Al' ne može... Ne može se vreme vraćati.

Teško te zaboravljamWhere stories live. Discover now