Danijelova priča ✔️

Danijelova priča 4

4

Išao sam peške ka centru grada ne razmišljajući ni sekunde šta radim niti gde idem. Zapravo znao sam gde želim biti, ali nisam znao gde ona živi uopšte. Rešio sam da nazovem Miju, nisam želeo da zovem Zoi i da mi se ona možda ne javi. Marija je imala prokleto dobar tajming, da je umarširala u stan samo pet minuta kasnije sve bi bilo u redu. Izvadio sam telefon iz džepa i listao imenik kada mi je telefon zazvonio u ruci. Da li je moguće da ona stvarno ne može shvatiti? Koliko god da me je iritiralo njeno ponašanje, želeo sam da joj stavim do znanja da ne želim da me zove više.
,,Molim Marija?", govorio sam stisnute vilice. Sa druge strane sam čuo samo šmrcanje. Ne, ne, ne. Plakala je. Ne. Ne mogu biti odlučan i hladan kada plače. Ne. ,,Molim te prekini da plačeš."
,,Kao da je tebe briga što ja plačem. Očigledno je da te nije briga za mene. Da li si ti mene voleo uopšte? Kako možeš biti ovako hladan i odvratan prema meni posle samo mesec dana? Ko je ona? Da li si spavao sa njom dok si bio sa mnom?", bio je ovo dugačak govor kada se uzme u obzir da je jecala i jedva imala vazduha za svaku izgovorenu reč. Bilo mi je krivo što sam bio toliko otresit prema njoj, bilo mi je žao do ove poslednje rečenice.
,,Marija za mene je prošlo tri meseca, dao sam ti dva meseca da mi sama kažeš. Ja sam davno završio sa tobom. Činjenica da ti nisi to ni primetila govori koliko je tebi malo bilo stalo do mene uopšte. Jesam te voleo, očigledno više nego što si zaslužila. Sada me prosto nije briga. Ne radim ovo da bi ti patila, ne radim ovo da bi me ti molila ili se iskupila ili bilo šta. Prosto me ne zanima ništa što ima veze sa tobom", objasnio sam prvi deo sasvim smireno, jer to jeste bila istina, nije me bilo briga za nju, ali nisam bio sadista, nisam želeo da je slušam kako pati. Nije ona patila zato što je ja ignorišem, patila je jer je ona pogrešila i ne može nikoga kriviti osim sebe, ali ja joj tu ne mogu pomoći. Ne postoji ništa što bi ona mogla uraditi da bih joj ja mogao oprostiti. Što se tiče poslednje rečenice, to me je već doticalo iz više razloga, ne samo zato što je pričala o Zoi. ,,Ti nemaš prava da me optužuješ niti da me pitaš da li sam ja spavao sa nekime ili ne. Nećeš ovo prebaciti na mene. Ja nisam ti, ja nisam ni pogledao drugu devojku, ti bi me pojela za doručak da jesam. Od sve ironije ti si zato mogla da spavaš sa drugim. Na kraju krajeva, nije tvoja stvar ko je ona. Želim ti sreću Marija. Zbogom."
,,To je to, nećeš mi dati ni priliku da pokušam da se iskupim?", prošaputala je, nije više plakala. Manupulator vrhunski, koliko sam samo glup da nasednem na njene glupe provokacije.
,,Da se iskupiš za šta?", nasmejao sam se. Znao sam da neće to reći, nije još ni jednom to rekla, nije mi još uvek priznala šta je uradila, a ja sam sada želeo da čujem kako ona to kaže.
,,Znaš ti za šta", prosiktala je besno. Poželeo sam da se nasmejem na sav glas, zašto i ne bih?
,,Ne, ne znam. Stvarno bih voleo da znam", rekao sam kroz kikot. Mogao sam da zamislim kako crveni od besa, voleo bih to da vidim.
,,Jebi se Danijele, želim ti da te ona zajebe i ostavi i da se ponaša prema tebi kao ti prema meni sada", odbrusila je i prekinula vezu. Spustio sam telefon sa uha i slegnuo ramenima. Ušao sam opet u imenik i konačno pozvao Kiju.
,,Vatrena je ova tvoja mala Marija. Shvatam šta si video u njoj", prokomentarisala je Mija bez pozdrava, a ja sam prevrnuo očima.
,,Nije ona moja ništa, pošalji mi vašu adresu molim te", odgovorio sam iznervirano, a onda sam se sabrao. Mija se šalila, nije ona bila kriva što sam ja nervozan jer nemam pojma šta sada Zoi misli i da li uopšte želi da me vidi. ,,Molim te lepo."
,,Kako da ti kažem ne kada me moliš lepo?", čuo sam kikot, imala je zvonki kikot, zvučala je nadmeno čak i kada se kikotala.
,,Hvala ti", odahnuo sam i prekinuo vezu. Seo sam na klupu i čekao njenu poruku, nema poente da hodam nasumično, možda idem dalje umesto bliže stanu.

Bio sam bliže njihovom stanu nego što sam mislio, na pet minuta udaljenosti. Ipak mi je trebalo pola sata da stignem. Svratio sam u prodavnicu i nakupovao raznoraznih grickalica i vina. Nisam bio preterano lud za vinom, ali ona nije mogla piti pivo ako je prehlađena, a kuvano vino valjda voli. Na momenat sam se zapitao zašto sam toliko opsednut njenim mišljenjem i njenom reakcijom na Mariju, nisam je poznavao toliko dugo niti toliko dobro. Onda sam se setio da sam je zapravo poznajem bolje nego što sam poznavao Mariju. Mesec dana sam svaki budan minut proveo komunicirajući sa njom, pa šta ako nisam znao da li voli kuvano vino? Želeo sam da je slušam i da svaki dan naučim nešto novo. Nikada u životu nisam upoznao čudniju devojku sa kojom sam se bolje slagao. Sve ovo nije bilo važno ako ona ne želi da priča sa mnom. Udahnuo sam duboko, neću saznati ako ne pozvonim na stan broj devetnaest.
,,Ko je?", jedva sam joj prepoznao glas. Nos joj je izgleda bio potpuno začepljen.
,,Ja sam. Ovaj... Danijel je."
Šta nije u redu sa mnom? Zašto sam ovoliko nervozan?
,,Danijel?", postavila je pitanje kao da u životu nije čula moje ime.
,,Da li ti imaš temperaturu ili si zaboravila da si me pozvala da dođem?", ovo nije zvučalo kao nonšalantna šala iako sam želeo da tako zvuči, bio sam jako nervozan. Hoće li me već oterati ili pustiti unutra? Ovo je nepodnošljivo.
,,Nisam mislila da ćeš...", čuo sam jasno iznenađenje u njenom glasu. Ona je mislila da ja neću doći. Zar se nije čula sa Mijom? ,,Da li si u pidžami?"
Ovo pitanje me je iznenadilo, ali nisam se razmišljao ni sekunde. Spustio sam kese na zemlju i svukao trenerku, uspravio sam se i podigao kese prebacivši trenerku preko ruke.
,,Sada jesam."
U tom momentu je iz zvučnika izašao iritirajući zvuk i brava je škljocnula. Stajao sam iznenađen nekoliko sekundi, do ovog momenta sam stvarno mislio da me neće pustiti unutra.