1. deo

31 0 0
                                    


Kada se probudio prosto nije mogao da veruje da je bol konacno nestao. Bio je to doista cudan osecaj. Drzao je oci zatvorene samo cekajuci da se bol vrati, ali se to nije desilo. Konacno je ustao iz kreveta I otisao do kuhinje . Kafa mu nikada nije ovoliko prijala . Dok je sedeo za kuhinjskim stolom ,od jednom tisinu je zaustavila glasna sirena policijskog automobilia. Za par sekundi je shvatio da je bilo mnogo vise od jednog vozila. Kucu njegovih glasnih suseda je u narednih nekoliko minuta okruzivalo vise od 15 policajaca I bilu su spremni da udju u kucu.

U tom trenutku neko je pozvonio na njegova vrata. Nik je skoro polomio vrat dok je silazio niz stepenice. Kada je otvorio vrata pred njim je bio ogroman bradati covek u policijskoj uniformi.

„Jutro gospodine, moje ime je Gordon", rece policajac dok je u ruci drzao nekakave papire.

„Dobro jutro i vama. Cuo sam sirene sta se dogodilo?", upita Nik .

„Sticemo i do toga , ali pravo da pitam da niste mozda culi nesto sinoc oko ponoci. Svaka informacija bi nam u ovom trenutku znacila. Mozda ste videli nekoga da se sunja oko kuce vasih suseda ?

Policajac je bio cak i previse smiren i postavljao je pitanja polu zatvorenih ociju dok je polako ispijao svoju jutarnju kafu, njega ocigledno nista nije potreslo. Bio je on iskusan u ovom poslu to se odmah moglo videti.

„Nista osim vriske dece, ali to nije bilo toliko neuobicajeno. Jedva da sam mogao oci da sklopim od njih"

„U tom slucaju sada cete moci cete mirno da spavate od sada, jer je neko poubijao roditelje i oteo decu prosle noci. Dobili smo poziv od jednih od vasih suseda zbog glasnog vriska koji cu culi, a kada smo dosli mogli smo sta i da vidimo.",rece policajac i ispi jos malo kafe.

Nik se iskreno potresao i nije verovao svojim usima sta cuje. Nije da je voleo tu porodicu , ali tako nesto ne bi pozeleo ni najgorem neprijatelju.

„Jel ima makar nekakvog traga deci? To je strasno.",rece Nik i brzo posegnu za dzepom po cigaru. To je bilo sve sto mu je u tom trenutku trebalo. Samo jedan dim da ga na trenutak smiri.

Policajac odmahnu glavom i zapali mu cigaru svojim upaljacem.

„Ovo je moj broj , ako se setis bilo cega nazovi me u bilo koje doba dana",rece i predade mu svoju vizit kartu.

You've reached the end of published parts.

⏰ Last updated: Aug 23, 2019 ⏰

Add this story to your Library to get notified about new parts!

IZGUBLJENIWhere stories live. Discover now