Imaju me tvoje misli 📖(izdata, oktobar 2020.)

X

Celim putem do samostana Alegra i Sebastijan više nisu progovorili ni reč. Alegra je gledala kroz prozor, Sebastijan na put, ali s vremena na vreme, kao po komandi, okrenuli bi se jedno prema drugome i sudarili bi im se pogledi. Oboje su presabirali misli i ono što su trenutno osećali, odnosno što su pokrenuli jedno u drugome.

Alegri bi srce zakucalo brže, svakog puta kada su im se pogledi sreli. Dopadale su joj se njegove oči i ta tama u njima. Bile su joj tajanstvene i mistične, ili se to njoj samo činilo tako. I činilo joj se da je gledaju drugačije, i da više sijaju. Osećala je toplotu, vrelinu, svud gde bi je njegov pogled okrznuo. Pogled joj je nehotično odlutao na njegove šake: levom je držao volan, desna mu je počivala na butini. Misli su joj odmah otišle unazad kada je njima obuhvatio njeno lice, poželela je da to učini opet, a zatim i ono posle toga. Dodir njegovih usana... Zatvorila je oči i ponovo doživela taj dodir. Telom joj je zaplesao nemir, ali drugačiji od svih za koje je znala do tad: topao, dražesan, umilan...

Toga, čega Alegra još nije bila svesna u potpunosti, jeste Sebastijan. Hvatao je i čitao njene poglede. Privlačio ju je kao muškarac.

Hiljadu misli mu se počelo motati po glavi i sa svakom novom bivao je sve nervozniji, jer su se sve slivale u jedan zaključak: među njima je postajala obostrana privlačnost. Nije mogao dokučiti ni od kada, ni zašto, ni kako, ali priznao je sebi da postoji. On ju je postao svestan od onog jutra kada je podvukla ruku pod njegovu majicu. Alegrin dodir doživeo je kao šok-terapiju, i od tada uzbudio bi se svakog puta kada bi se setio dodira njenih prstiju.

Sa tim priznanjem sve je poprimilo drugi oblik i nimalo nije bio srećan zbog toga, jer se našao u procepu između onoga što mu je nalagala savest i onoga što mu je nalagala iznenada probuđena želja, a između njih nije bilo znaka jednakosti. Da je ona bila devojka, žena slična onima iz krugova u kojima se on kretao i da nije na leđima nosila teret za koji je znao, ne bi se dvoumio ni sekunda, bez obzira na njenu mladost i veliku razliku u godinama, jer telo mu je reagovalo na nju i dobijalo istu povratnu informaciju. Savest mu nije dozvoljvala da se prema njoj ponaša bez obaveza, da joj da nadu, da je zavede i ostavi.

Iz grudi mu se oteo uzdah. Najednom je sve postalo komplikovano. Sve više je davao za pravo Mariju da se upleo u nešto iz čega neće biti lako izaći. Tačnije, uopšte nije video izlaz. Sve ono od pre, što mu se činilo lakim i rešivim, sada mu je izgledalo potpuno neizvodljivo.

Nije želeo vezu, niti bilo kakvo vezivanje. Niti je on bio za nju, niti ona za njega. Voleo je slobodu u svemu: u ophođenju, ponašanju, razmišljanju, seksu. Voleo je pravo na izbor, bez pritisaka, kasnije bez suza i kajanja. Voleo je svoj život takav kakav jeste i trenutno u njemu nije bilo mesta za nekoga poput Alegre, jer nije bio siguran da bi ona mogla odgovoriti na sve te zahteve. U tim razmišljanjima nije mislio samo na sebe, već i na nju. Prvo, imala je traumatično iskustvo. Drugo, nije imala nikakvo iskustvo. Možda pogrešno tumači njenu zainteresovanost, možda je ono što čita u njenim pogledima samo rezultat njene trenutne zaslepljenosti njegovim ljudskim ophođenjem prema njoj, pružio joj je pomoć i utočište.

Doneo je odluku da sve okonča, što pre. Pomoći će im novčano, pravno, i na svaki drugi način, koliko god je to moguće, ali Alegra mora što pre da ode iz njegove kuće. Do tada će se distancirati od nje, okupiraće misli radom, ionako ima samo još 20 dana do kada mora da završi rad na knjizi. Ta odluka mu je donela olakšanje, ali samo do trena kada je uhvatio Alegru kako posmatra njegove šake i kako joj pogled mili preko njegovih butina, zamišljen i snen. Niz kičmu mu je sišla jeza i koncentrisala se u donjem deli stomaka.
Alegra kao da je osećala o čemu Sebastijan razmišlja, bilo joj je čudno što ne potencira nikakav razgovor i jednostavno u njoj se počeo rađati nekakav neobjašnjiv strah. Uputila mu je jedan dug i ispitivački pogled, tražeći njime bilo šta što bi moglo smiriti taj strah. Okrenuo se prema njoj i pogledi su im se sreli, sreli i upleli jedan oko drugoga. Milovali su se, a njihovo milovanje plelo je finu potku u koju će se utkati ono čemu se neće moći odupreti.