Igrati prljavo

Igrati prljavo - 9

Još jednu je noć odvojio supružnike. Ponovo je sebi dao za pravo da napije Igora i potseti ga da je opklada u toku. Da samo treba da odredi vreme i mesto, da samo treba da kaže koga želi da mu stane na crtu.
Ne, Vladimir nije bio taj koji će istupiti protiv Igora u toj gadosti u sopstvenom umu smišljenoj. Ne, Igor je sam rekao hiljade lepših i bogatijih, boljih od njega samog.
Nasuprot Igora će biti bogatiji i lepši, jači i zvučniji, a ona neće znati. Ona ne sme saznati jer će onda cela opklada propasti.

Bilo je trenutaka kada je gledao u Igorovo lice, alkoholom deformisano, kada se i samom sebi gadio. Pokrenuo je nešto što je bilo odvratno, nemoralno, nepošteno, podlo!
S druge strane, ni Igor nije bio bolji. Njegov ulog je bila predaja sopstvene žene na tacni. Na zlatnoj tacni daće Emu Vladimiru, ako ona samo jednom pogleda drugog.

- Šta misliš, još koliko ćeš vući malog za nos?
- Koliko to bude potrebno. Već se ustalilo da sa nama odlazi na večernje dogovore, nakon kojih ga vodimo u klub. Drago mi je što je toliko osetljiv i podložan alkoholu, da nije sposoban ni za svoju ženu, sveticu, kao i za ove male koje mu sise guraju pod nos.

Ognjen je odmahivao glavom gledajući svog najboljeg prijatelja kako zavaljen sedi u kožnoj fotelji.
Negde na pola puta njihovog poznanstva, Vlajzijeva porodica doživela je krah.
Otac je izgubio sve što je imao zbog prevrtljivosti sopstvenog advokata i to je Vladimira dosta poljuljalo. Razlog još jedan da svoje dete obezvedi što bolje može.
Na žalost, u svom pohodu na budućnost izgubio je ono vredno, sadašnjost. Trudivši se iz petnih žila da njima dvema nikad ništa ne zafali, uskratio je sebe, svoj prisustvo u detinjem odrastanju.
Tada je koraknuo dalje, ali koraci su ga vodili na dole, ka krahu.
Ne poslovnom, na sreću, već ka emotivnom, na žalost.

Nekada kada se izbori čine i dodje do raskrnice kada treba odabrati prioritete, zna se da će do greške doći.
Uvek će postajati kajanje. Zašto jeste, zašto nije...
U svom tim kovitlacu odluka, jedna je uvek pogrešna.
Stabilnost i sigurnost ili ljubav... Porodica...

- Da li su pronadjene? - pitao je aludirajući na Milenu i Lolu.
- Ni traga od automobila - nehajno je odgovorio držeći čašu u ruci.

Pogledao je na sat. Vreme je ručku i naravno sastanku sa ljigavim Igorom. Istreniraće mu živce. Ovoga puta, neće ga premestiti za večeru, već će ispoštovato dogovor. Do negde....

- Pošalji buket cveća Emi Mitić, neka piše samo izvini. Bez potpisa, bez ičega.
- Kao dar od muža?
- Ne, znaće da sam ja. Učini kako ti kažem i spremi se na novu turu izdrkavanja i uvlačenja. Toliko se trudi da nas pridobije i u ostalim ugovorima, da je prosto ponižavajuće gledati ga. To uvlačenje, ta ljigavost. Gadan je - složio je zgroženu facu i nastavio da sprema papire za nove pregovore.
Dva ugovora su potpisana sa Igorom i smatrao je da je to dosta. Ostalo je više povlačenje za nos, izigravanje veličine...

Voljena... Reč koja joj i dalje nije davala mira, a zbog koje je bila uznemirena ostatak dana i veći deo noći.
Igor je naravno ponovo pijan došao kući, legao u krevet i zaspao u sobi do njene.
Krenuo je da se ponaša neshvatljivo njoj, ali možda se i ranije tako ponašao? Možda ona samo nije obraćala dovoljno pažnje na stvari oko sebe? Možda je i sama bila preokupirana obavezama i problemima da nije videla? Ili nije želela da vidi?

Možda je Igor u stvari takav bio od uvek, ali je njena ljubav, njena zaslepljenost njime bila dovoljna da opravadava sve njegove postupke?
Možda...
Možda je muškarac tamnih očiju tu da njene svetle otvori i pokaže joj...

Šta da ti pokaže, ludačo jedna?! Nema šta da ti pokaže! Ti nisi balavica koja će pasti na laskanje i sitnu pažnju u cilju uvlačenja u tvoje gaćice. Uozbilji se, imaš cilj, prati ga. Imaš san, ostvari ga! Imaš život, živi ga! Ostavi se maštarija i prestani da sanjaš nekog ko nije za tebe! On je slobodan, a ti nisi!