Put do pakla

16.

Sergio Conti 

Divio sam se svojoj samokontroli u trenutku kad sam želio napraviti ogromno sranje. Nisam zbog Bambine, dosta joj je trauma koje je imala do sada. Najbolje osvete se služe hladne glave. Kad čovjek ubije čovjeka u efektu ljutnje, vjerujte mi da se kaje, ali  zbog toga što ga je tako lako riješio patnje. Stajao sam u mjestu gledajući kako uljez dira ono što je moje. Želio sam tu i tada odmah skinuti seronji glavu sa ramena i igrati se fudbala sa njom, ali sam se suzdržao, iako bi to bio primjer svima u kafiću i okolini da ne diraju ono što je moje. 

Stajao sam iza njega stiskajući njegova ramena dok sam gledao u uplašene okice Bambine. Jezikom je prešla po usnama vidno nervozna, a ja sam želio viknuti na nju da to ne radi. Šta će joj na jeziku trag njegovih usana?! Gabriel se polako okrenuo i svojim prstima tapkao po mojim da popustim stisak. Nisam popustio, stisnuo sam još jače, ko ga jebe neka crkne. 

,,Zašto nam se ne pridružiš?" Upitao je sasvim mirno dok sam ja kipio sve više. 

,,Ja ću sjesti, a ti ćeš lijepo odjebati odavde što dalje da te moje oči ne vide. Inače..." Ostavio sam u zraku sasvim ozbiljnu nagovjest za njega šta ga čeka. Ako je budala mislio da se šalim, pošteno se zajebao. Sasvim sam ozbiljan poput smrti koja te vreba. 

,,Inače? Šta?" Upitao je. 

Jebat ću ti majku i oca i sestru i porijeklo, našminkani seronjo+! 

,,Dobit ćeš novi dom." Hladno sam rekao i izvukao stolicu. ,,Preselit ćeš se da živiš ovdje gdje je vječito mir i tišina. Nema gužve, nema prometa, nema ometanja." Stavio sam sliku gradskog groblja ispred njega. Da, promjenio je boju gledajući u crne ploče sa natpisima. ,,Tu žive ljudi koji su me ikad u životu pokušali sjebati ili uzeti nešto što je moje. A ti im se želiš pridružiti koliko vidim iz priloženog maloprije."

,,Sergio..." Bambina je počela. Pogledao sam je i začepila je svoja lijepa usta. 

,,Ti joj nisi momak da se buniš. Tia je slobodna. Bar mi nije rekla da ima nešto sa tobom." Gabriel je mirno rekao. Seronja se nije dao preplašiti sluteći da se samo šalim sa njim. Čak se i nacerio. Cerekat ću se i ja dok budem stajao iznad tvog pogrebnog pločnika. 

,,Da, nisam joj momak. Nešto sam više od toga." Stavio sam lakte na stol i gledao u njega.

,,Šta to?"

,,Njen zaštitnik, sjena, utočište. Eto šta." Mirno sam rekao. 

,,Ne vidim svrhu prepucavanja."

,,Ovo nije prepucavanje ovo je ozbiljan razgovor. Zar ti misliš da se šalim sa tobom da ćeš preseliti u novi dom ako se nastaviš motati oko nje? Zar ti misliš da sam ja tek tako otišao na gradsko groblje i rezervisao tamo jedno mjesto za tebe? Koji čovjek ide bezveze okolo da slika natpisne ploče?" Upitao sam i zapalio cigaretu. 

,,Vidio sam Tiu u prolazu i svratio do nje. Ti si nas pozvao! Želio sam je pitati gdje će slaviti svoj rođendan i šta želi da joj poklonim. Ti možeš biti bilo šta, ali ja sam u njenom životu duže vremena i da stavim u poziciju koga da bira, šta misliš koga bi izabrala? Prijatelja kojeg zna pola života ili slučajnog poznanika?" Upitao je. 

Moja samokontrola je došla do granice pucanja. 

Ubit ću čovjeka po prvi put u javnosti i osvanuti u svim novinama. 

,,Da li si siguran u to? Koliko se sjećam neku noć kad si pružio svoju ruku da krene sa tobom... Nije je prihvatila i otišla već je ostala u mom domu sa mnom." Tiho sam rekao i prstom još jednom gurnuo sliku groblja pred njega.