Stay Strong...

~Prolog~

Vetar je lagano puhao,i na neki način,i nežno i grubo dodirivao moj vrat.Hladne rešetke se zatvaraju,i moja jedina ljubav,lagano nestaje u tamnom hodniku hladnog zatvora.Slane kapljice se lagano kotrljaju preko mojih obraza do vrata,i samim tim,izazivaju sve veću bol i tugu u meni.Moja majka mi snažno pritiska ruku,i odlazi,a moj otac,sam ostaje da sa očajem gleda svoju ćerku u zatvoru,u kojem nije zaslužila da bude.Sa puno očaja,poslednji put gledam svog oca,i poslednjim atomima snage,uspevam da se blago nasmešim,dok se moj otac mršti.Uhvatio me je za ruku,i samo mi je prošaputao:

"And when I’m gone, just carry on, don’t mourn
Rejoice every time you hear the sound of my voice
Just know that I’m looking down on you smiling
And I didn’t feel a thing, So baby don’t feel my pain
Just smile back...."

Suze su se još više slivale niz moje hladno lice,i jedan glasan vrisak,izmako mi se sa usana,dok je moj otac nestajao u tami hodnika ovog pakla.Lagano sam pala na pod,u suzama,kajući se za svaki trenutak koji sam provela sa osobom koja mi je od raja,napravila pakao.Bol je polako pobeđivala moje telo,ali onda,pojavilo se nešto iznenada.Bes.Želja za osvetom.I tada,donela sam životnu odluku.Ostaću jaka do kraja,i pokazati da sam nešto drugačije.Da nisam samo obična devojka,već da sam borac,i da.Postaću Bog.I dokazati svima da sam zaslužna za to.Vreme je sada moj najveći neprijatelj.Pa,krenuću prvo protiv njega...