Zmija otrovnica>Ante Rebić

19

Ante Rebić

Kopka me to što je Ivan reko da je mali moj. Ma nemoguće je to ne ličimo si uopće,ali opet nisam miran,najbolje da odem do njih da ju pitam

"Mama ćeš otvorit? Lukasa oblačim"

Vrata mi je otvorila Antonia.

"Ej Tonka"

"Ej Antiša uđi"

"Trebao bih Elenu,je tu?"

"Ko je to bio mama?"-pojavila se. Predivna je i sa crnom kosom.

"Elena..."

"Ante,šta ćeš ti ovdje?"

"Trebam razgovarat s tobom"

"O čemu?"

Onda je dotrčao mali i uhvatio ju oko noge

"Mama to je ta..."

"Lukas smiri se neće ti ništa,mama daj ga uzmi"

"Zašto si ga prekinula?"

"Boji se psa vani,uostalom nije tvoj problem"

"Ti nisi bila takva,šta se promijenilo?"

"Ante rekao si da trebaš razgpvarat sa mnom. Slušam sad"

"Je li moj?"

"Ne. Već sam ti na početku trudnoće rekla da nije tvoj nego Marinov"

"Zašto onda nema njegovo prezime?"

"Zato što sam se ja sa Marinom samo zabavljala i desio se mali. Stoga mali ima samo mene"

"Elena da mi daš priliku bio bi mu najbolji otac"

"Ne,imaš Medeu."

"Mamaaaaa dosano je a Toni pava"

"Dođi moj"-uzela ga je u ruke i poljubila

"Mama,tata?"

"Tata? Elena?"

"Ante mali je i njemu je svatko tata. I Danijela zove tatom"

"Sumljiva si mi"

"Šta da ti ja radim."

"Mama zasto me ovaj stlicek ne zevi uzet? Jucev me dlzao"

"Umoran je ljubavi. Ajde idemo i nas dvoje spavat"

"Cekaj mama. Pa to je tata"-ispalio je mali a Elena je probljedila

"Lukas nije to tata"

"JEEE JUCEV SI MI LEKLA TO"

"LUKAS NE DERI SE."

"Elena...."

"Ti si moj tata"

"Elena jel istina?"

"J-je"

"Zašto?"

"Ante odlazi"

"ZAŠTO SI MI KRILA???"

"OTIĐI"

"Nemoj vikat ma mamu"

Zagrlio ju je sa rukicama oko vrata i poljubio mokre obraze.

"Dođi moj Lukas"

"Necu. Idi ca"

"Lukas..."

"NE,DJEDE LECI TATI DA IDE CA"

"Hej hej djedovo smiri se. Zašto ga tjeraš?"

"Vaspvakao je mamu i vikao"

"Ante molim te otiđi,djete se boji"

Danijel Subašić

Ante je otišao a ja sam predao Lukasa Tonki i otišao do Elene

"Uzet će mi ga tata"

"Neće princezo smiri se."

"Moj Lukas"

"Ej ej slušaj me neću dozvolit da se takvo što desi. Smiri se i ne plači"

"Di je"

"Ej mala mir kod mame je"

"Bojim se tata,jako"

"Ne boj se"

Danijel Subašić

Elena je zaspala na kauču u suzama pa sam ju odnesao u sobu i sišao dole do Tonke

"Jel bolje?"

"A ne znam evo. Zaspala je ali u strahu"

"Zašto?"

"A strah ju je Tonka da joj Ante ne uzme malog. Toliko se je borila za njega i podignula ga na nogice i sad da joj ga on uzme mislim da bi ju to ubilo"

"Znam Suba ali ne smijemo onda dopustit da ostane bez malog."

"Djede ja ocu vidit tatu"

"Tatu? A šta bi mama rekla na to?"

"A necemo lec mami,ali djede meni tata jako faji"

"Dobro ajde odi se igrat"

Uzeo sam mobitel i nazvao ga

"Halo Suba?"

"Ej stari. Ajde dođi do nas"

"Siguran?"

"Da"

"Tu sam za 5 minuta"

Prekinuo sam i uzdahnuo.

"Radim li pravu stvar dušo?"

"Fali mu otac Dan. Isto kao što smo i mi Eleni falili"

Začuo sam auto te brzo ustao da ne zvoni

"Ej"

"Ej Suba. Elena?"

"Imaš malo vremena za bit s malim. Elena spava a on te tražio"

"Hvala ti"

"Potrudi se da ne sazna"