Zmija otrovnica>Ante Rebić

17

Elena Subašić

Nisam baš puno spavala a već se oglasila moja budilica. Pa zašto Bože? Ugasila sam ju te se ustala i otišla u kupaonu obavit jutarnju higijenu iako mi se na pastu za zube okreće želudac ali šta ću. Obukla sam na sebe bijelu majicu do trbuha i trapetice. Naravno dok još mogu nosit takve majice i uske traperice

Sišla sam u dnevni te napravila kavu i usto se i tata dignuo.

"Oho slavljenik živ si"

"Mala ne zajebavaj"

"Hahahaha evo ti kava pa da idemo"

"Torba?"

"Sve sam ja spremila već ne brini"

"Zlato moje. Niksi je tu ili?"

"Je je. On mi je pomogo utrpat te u auto prije nego si svima izbrljo da sam trudna"

"Žao mi je. Ajmo po mamu"

Izašli smo iz stana te sjeli u auto i krenuli. Zbog velike gužve pred bolnicom smo bili tek nakon sat vremena i bilo je krcato novinara. Izašli smo iz auta te krenuli uć.

"Ej mama"-rekla sam te je poljubila

"Ej princezo. Vidi mališa došla je seka po tebe"

"Smijem ga ja obuć?"

"Naravno. Idem se ja u wc obuć"

Obukla sam ga i uzela u ruke. Tako je sićušan da ja to ne mogu opisat.

"Spremni?"-upitao je tata koji je došao nakon što je rješio papire.

"Da. Idemo"

Mama je sjedila iza sa Antoniem kao i tata. Ljepo ih je vidjet ovako nasmijane,možda bi bili i sa mnom da se nije desilo to što je. Nakon sat vremena smo stali i mami nije bilo ništa jasno

"Čekaj malo? Di idemo?"

"U Zadar. Pripremili su naši doček za malog"

"Ahaaa a dobro onda. Elena princezo odsutna si,šta ti je?"

"Aa ma ništa razmišljam samo. Tata možeš ti nastavit vozit? Počinjem bit umorna"-rekla sam i naslonila se na naslon stolice

"Naravno,koliko si ti uopće spavala?"

"Sat vremena"

"El moraš se više pazit sad. Misli na to djete u sebi i odmaraj."

"Znam mama. I tako radim još mjesec i pol i prestajem"

"Ne sviđa mi se to El. Radit ćeš sa Antom i povezat će stvari"

"Ne brini ništa."

Nakon 3 sata uz dosta stajanja smo došli u Zadar. Oni su bili sa malim a ja sam se povukla u sobu i uspjela odspavat

Ante Rebić

"Brate pa čestitam"

"E hvala hvala. Vidim i princezu si doveo"

"A nego da vidi malo. Jel tu Elena?"

"Je ali spava. Nije baš puno spavala noćas"

"Aha...onda je nećemo dirat. Bebo vidjet ćeš kumu neku drugi dan"

"Kumu?"

"Da. Nije ti rekla da će bit maloj kuma na krštenju?"

"Ne. Valjda je zaboravila,pomirila se sa Mateom ili?"

"Ma ne,mala je izrazila da želi nju"

"Pa kad je krštenje?"

"Za manje od mjesec dana"-odgovorila je Elena. Zar ne spava ona?

"Kako ti to znaš?"

"Pa eto želim da što prije budem kuma"-e Ante ne želim kasnije zbog trbuha

"Ahaaa takooo"

Elena Subašić

Sledila sam se kad sam se sjetila Medeinog krštenja. Što ga prije obavimo to bolje. Iz mog razmišljanja me trgnuo mobitel,zvao je Dalić

"Halo šefe?"

"Ej Elena,smetam?"

"Nikako. Recite?"

"Znam da sam ti dao slobodno ali možeš li ikako doć radit sutra? Iva ne stigne sama,a ova mala joj više odmaže nego pomaže"

"Da naravno. U 8?"

"Da da. I hvala ti,evo ići ćeš na porodiljni par dana prije,dogovoreno?"

"Ne ne Zlatko,idem kad je i rečeno"

"Ali"

"Vidimo se"

Prekinula sam i spakirala stvari u kofer te se spustila u dnevni kod svojih

"Elena? Di ćeš zlato?"-upitala me baka Boja

"Ma idem za Zagreb moram radit ujutro."

"Jooj pa nismo ni stigli uživat u tebi kako treba. Čuvaj se i čuvaj to malo zlato u sebi"-rekla je te me zagrlila

"Budem baka. Idem sad"-prišla sam mami i poljubila nju i tatu te na kraju uzela malog u ruke a on me automatski počupao

"Hej ti haharu mali to je moje"-rekla sam i polako izvlačila kosu iz njegove rukice

"Navikni se na to to te čeka"-rekao je tata

"Vezat ću je ubuduće"

Pozdravila sam se sa njima te krenula. Nakon 2 sata sam došla i ušla u prazan i mračan stan. Raspakirala sam se skuhala večeru i jela. Sredila sam suđe te sjela u dnevni i gledala krevetiće i neku robicu ali opet za sve je prerano.

"Bit će nama ljepo skupa sunce moje"-rekla sam i podragala trbuh i odjednom začula glas iza sebe

"Trudna si?"

"Ante? Šta radiš tu?"

"Pitao sam te nešto"

"I ja sam tebe. Šta ćeš u mome stanu?"

"Zvao me Zlatko da si došla i da vidim jel ti treba šta."

"Sve je u redu ne treba ništa. Sad idi"

"Jel moje?"

"Šta?"

"Djete"

"Ne"

"Imam pravo znat ako je"

"Nije tvoje,Marinovo je zadovoljan?"

Nije ništa rekao samo je izašao. Ne treba znat istinu. Neka se posveti Medei kojoj treba puno ljubavi.

Vi
Dođeš do mene? U Zagrebu sam

Lea❤
Evo me,da ponesem stvari?

Vi
Obavezno