„Spremite se ljudi, krećemo uživo za trideset i šest sekundi." čuo se glas preko razglasa „Marinko, prate te kamere jedan i četiri, ostale su pokvarene. Miro, stavi gospodinu Lakićeviću malo pudera, mnogo isijava. Idemo, ljudi, brže malo, narod nas čeka. Krećemo za pet, četiri..."
Proćelavi voditelj bacio je cigaretu, namestio kravatu boje uvele kajsije i okrenuo se prema kameri.
„Dobro veče, dragi gledaoci. Ja sam, kao što već sigurno znate, Marinko Paunović. Želim da vam poželim dobrodošlicu u još jedno izdanje vaše omiljene emisije Pritisak." rekao je dok se osmehivao poput prodavca polovnih automobila „Imam neizmerno zadovoljstvo da vam predstavim mog večerašnjeg gosta. On je po mnogima, ne samo privrednik godine, već i najveći privredni um današnjice. Gospodin Vlasta Lakićević, dobro veče i dobro došli."
„Hvala, bolje vas našao", otpozdravio je gospodin Lakićević, samozadovoljnim izrazom lica. Pepeljastosivo odelo koje je nosio bilo je predviđeno za nekog sa manjim obimom stomaka, a ni upaljeni reflektori mu nisu donosili olakšanje.
„Svetska ekonomska kriza pogodila je i našu zemlju. I dok su mnogi u strahu, mi nemamo razloga da se bojimo, jer naša pamet je ponovo pokazala svoju nadmoć." Začuo se snimljeni pljesak, voditelj je otpio gutljaj vode i nastavio ne skidajući osmeh sa lica „Hvala vam što ste prihvatili da gostujete u ovoj emisiji, iako znam da ste nakon vašeg nedavnog uspeha pretrpani obavezama."
„Nema problema, uvek se rado odazivam pozivima medija, jer rad nas političara, mora uvek biti transparentan i dostupan javnosti. Narod me je izabrao i samo ako ima uvid u ono što radim, može stvoriti jasnu sliku o tome da li sam vredan njihovog glasa. Ja sam ipak samo narodni činovnik. A moram i da zahvalim ljudima iz moje stranke, koji su imali poverenje u moje kvalitete, kada su me postavili na poziciju sa koje mogu da pomognem narodu", uzvratio je gospodin Lakićević oborenog pogleda i raširenih ruku, dok je studiom odzvanjao pljesak.
„Vi ste gospodine Lakićeviću, ako smem da kažem, moralna gromada. Takav uspeh, a opet ste skromni. Za one koji ne znaju, vi ste na čelu jednog od naših najuspešnijh preduzeća Simbioza."
„To što smo u uskom krugu najuspešnijih, je zasluga svih zaposlenih, ja sam samo pomogao koliko sam mogao."
„Da li biste hteli pobliže da nam objasnite vašu zamisao za prevazilaženje svetske ekonomske krize, ili što bi u narodu popularno rekli – SEKE"
„Vrlo rado. Rešenje je zapravo, vrlo jednostavno, treba samo smanjiti troškove", odgovorio je gospodin Lakićević, nehajno odmahujući rukom, dok se studio zatresao od gromoglasnog i bezmalo spontanog pljeska.
„Neverovatno je da se niko pre vas nije setio tog rešenja", uzbuđeno je primetio Marinko.
Gospodin Lakićević je belom maramicom sa crvenim tačkama obrisao visoko čelo i nastavio:
„Ako SEKA sada hara svetom, mi već godinama živimo sa domaćom ekonomskom krizom ili ako mi dozvolite da se tako izrazim – DEKOM. I zbog toga smo snalažljiviji nego ostali. Dakle, mi u upravnom odboru, smo na sastanku tražili način da se izborimo protiv SEKE. Ja sam, bez lažne skromnosti, doživeo nadahnuće i predložio da smanjimo neophodne troškove. Predložio sam da za početak otpustimo sve čistačice, te ćemo na taj način ostvariti znane uštede."
„Zanimljiva zamisao, baš me zanima šta ste postigli tim potezom, ali moraću da vas prekinem jer je vreme za reklamni blok, ipak i mi moramo da živimo od nečeg. Nadam se da nećete reći mojm šefovima da su i voditelji višak", rekao je Marinko usiljenim smeškom.
Čim su mu iz režije javili da se emituju reklame, Marinko je željno upalio cigaretu, a gospodin Lakićević mu se pridružio vadeći Sobranje iz zlatne tabakere, obojica su naravno, potpuno ignorisali veliki znak Zabranjeno pušenje, oblepljen po celom studiu. Dok se ponovo začuo glas iz zvučnika:
„Miro, hajde dodaj još pudera na njih dvojicu, sve svetli kao da snimamo novogodišnju emisiju." Voditelj se između dva dima obratio gostu:
„Bili ste odlični, baš mi je drago što sam vas upoznao, zanima me da li dobro poznajete vašeg kolegu Pavićevića iz ministarstva kulture, hteo bih da proguram neki svoj projekat?"
„Eh, kako da ne, pa nas dvojca smo zajedno predvodili demonstrante iz mog salonca u centru. A išli smo i u školu zajedno. A što se vas tiče, nešto bi mogli i da sredimo, mada bi sve išlo brže i jeftinije ako ste naš čovek", odgovorio je gospodin Lakićević zavaljen u stolicu, otresajući pepeo od cigarete u čašu vode koja se nalazila na malom staklenom stočiću.
„Pa sad, može se reći da nisam baš vaš čovek, ali ako zatreba mogu postati i vaš čovek", u pola glasa je dodao Marinko, vrpoljeći se i otpuštajući svoju kravatu boje uvele kajsije.
„Što bih ja voleo da kažem, nije bitno u šta veruješ, sve dok si u blizini vlasti. Pozovite moju sekretaricu, pa ćemo se dogovoriti oko svega i onda..."
„Spremite se, reklame se završavaju, krećemo uživo za šest sekundi, pet, četiri, tri, dva, jedan..."
„Dobro veče, dragi gledaoci. Vratili ste se u Pritisak, a naš gost je kao što znate Vlasta Lakićević. Uvaženi gospodine Lakićeviću", započeo je svoju tiradu Marinko „prekinuli smo naš razgovor kada ste počeli da objašnjavate svoju genijalnu strategiju za prevazilaženje SEKE. Da li biste bili ljubazni da nastavite vaše izlaganje?"
„Kao što sam već rekao, prvo smo otpustili sve čistačice, što nam je donelo znatne uštede. U skladu sa povećanim obimom posla upravnom odboru i višim rukovodiocima Simboze smo morali da povećamo plate", započeo je svoje izlaganje gospodin Lakićević, udobno sedeći u stolici, prekrštenih nogu i ukrštenih prstiju „Posle nekog vremena smo utvrdili da ne možemo da se bavimo našim redovnim poslovima i čišćenjem preduzeća. Zato smo morali da unajmimo privatnu službu čišćenja, čime smo u isto vreme rešili i problem čistoće, a i time smo uposlili našu privredu. Srećom, pa mali od mog strica ima preduzeće za čišćenje, te smo ga naravno angažovali oko ovog posla. Treba pomoći mladim ljudima da lakše započnu karijeru."
Snimljeni pljesak je dvadeset i sedam sekundi tresao studio, dok su se i voditelj i njegov gost osmehivali kao nebeski anđeli.
Marinko je brisao od uzbuđenja već rumeno lice.
„Gospodine Lakićeviću, ovo je stvarno zapanjujuće rešenje. Ali da je ne bih iznosio hvalospeve, pustiću naše gledaoce da sami kažu šta misle o vašem genijalnom rešenju. Režija, da li imamo nekog na vezi? Imamo? Sjajno. Halo, da li se čujemo? Dobro veče."
„Dobro veče, ovde je Marija", začuo se glas mlađe ženske osobe "Želela bih da pozdravim sve vas u studiju, a pogotovo vašeg gosta koji je smislio ovu glupost, da sebi..."
„Pukla nam je veza", tužno je rekao Marinko „Baš mi je žao, možda ćemo imati više sreće sa drugim gledaocem. Halo, da li se čujemo?"
„Čujemo se i predobro", rekao je kontrolisani muški glas neodređenih godina „želim da pohvalim vašeg gosta, zato što javno govori o svom i lopovluku njegovih kolega. Do viđenja!"
„Izvinite, gospodine Lakićeviću, mi ne možemo kontrolisati ko se sve javlja", ponizno je rekao Marinko.
„Ma, nema problema", odgovorio je gospodin Lakićević, ispio je gutljaj vode iz čaše na stočiću, namrštio se kada je osetio pepeo i dok je brisao purpurno lice tačkastom maramicom, nastavio skoro sasvim smireno „Uvek ima onih koji ne razumeju strategiju naših vođa. Ali sve što radimo, uvek je u najboljem interesu naših građana."
„To je prava posvećenost poslu i na tome čovek mora da vam se divi", poltronskim glasom odgovorio je Marinko „Baš bih voleo da uključimo još nekog gledaoca, ali bojim se da nemamo vremena. Hvala vam svima što ste gledali još jedno izdanje vašeg omiljenog Pritiska, a posebno se zahvaljujem gospodinu Lakićeviću što je svojim prisustvom obogatio ovu emisiju. Iskreno se nadam da će genijalno rešenje za prevazilaženje SEKE zaživeti u svim našim preduzećima, parlamentu i svugde gde je to moguće. Hvala još jednom i laku noć. Ostanite uz naš program i rijaliti emisiju Oštri jezici."
