Provedimo život zajedno-Završena✅🔚

"Kučka"

DANIJELA

Imam tremu.
Ma kakvi tremu, ja sam premrla od straha. A mama mi nimalo ne pomaže.

"Jao, kako se radujem. Jao Daco, sine..."

"A bre Cako, šta ti je? Običan ručak..."

To će biti sve, samo ne običan.

"Ajde, ajde, nemoj da kriješ da ti se on sviđa. Lep je kao slika i dobar. Drina je oduševljena otkad je shvatila da se vas dvoje znate...ovaj...dobro..."

"Mama..."

"Daco sine, svaka majka čeka dan da joj se dete uda/oženi. Znam šta je Maks tebi značio i šta si očekivala, isto kao i svi mi. Isto tako, znam koliko si patila nakon prekida. Bila si mi sine pred očima i srce mi se cepalo. Zato, kad se pojavi dečko koji ti bar malo stavi osmeh na lice, meni je srce puno. I još je to sin moje prijateljice sa kojim sam krojila planove da te spojim. To je sudbina sine. Sudbina."

Eh, ta sudbina se poigrava sa mnom. Danas na putu do posla pozvala me je Tea. U glavi mi je i dalje Kostino pitanje zašto se i dalje čujem sa njom, a ja ne mogu... Ne mogu da prekinem kontakt. Da zlo bude veće, kao da ne postoji druga pedijatrijska sestra i druga doktorka pitala me je da Maks dovede bebu kod mene.

"Molim te, molim te..."

"Tea, tebe volim ali ne mogu. Shvataš li šta tražiš od mene?!"

"Znam. Ja sam kreten, izvini."

"Nisi, ali ja ne mogu da budem blizu te bebe, žene, njega."

"Možeš li da nam preporučiš nekog drugog, isto tako dobrog?"

"Naravno. Dođite sutra ujutru kod doktorke Jeftić i pozovite se na mene."

"Volim te Daco."

"I ja tebe mila."

Volim, ali ona i dalje predstavlja sponu sa prošlošću. Koliko god prošlo, uvek će me podsećati na vreme koje smo proveli zajedno, na snove koje sam sanjala i koje nikad nisam dosanjala.

Toliko želim da budem majka da me sve boli.
Toliko da mislim da ću uprskati Uskrs i dane koje ću provesti sa Kostom nasamo. Nema šanse da nešto ne sjebem.

"Hej Slatkice..."

A on je divan. Tražio je šansu i vreme da budemo zajedno i daću mu. Ali ni on neće moći da se nosi sa mojim željama. Šta da mu kažem? Želim da budem sa njim ali toliko želim dete. O moj Bože!

"Ksenija, dođi odmah!"

Malina nažalost nije bila opcija, jer ne želim da se opterećuje plus je trudna. Druga stvar je ma koliko je volela, duša mi plače.
Ksena me razume. Ona me smiruje. Jebem li je, dal zbog diplome psihologa, dal što je sama uvek bira i ima prave reči za mene. I sad treba da joj ispričam o Kosti. Sve.

"Cako, idem kod Dace. Može kafa. Kad sam odbila? Hej curice..."

"Hej"

Uspela sam da izustim pre nego što sam zaplakala i srušila se u njeno krilo. Jedva je uspela da sedne na fotelju sa mnom u naručju.

"Hej, hej dušo... Ne plači... Šta se dešava sa tobom zaboga?"

"Ništa, ništa..."

"Bogami sereš. Sad će Caka da donese kafu pa ćeš sve da mi ispričaš. Hoću da čujem zašto si ovakva? Ako treba da prebijem onog brata, nije mi problem da odem u Istanbul..."

I to je moja Ksena. Prijatelj, sestra, sve...

"Ksenija... Ja sam Kučka. Eto..."

"Vau lepote... Zašto si kučka?"

Pričala sam polako i o svemu. I da se čujem sa njim skoro pa stalno, i da želi da idemo negde zajedno... Sve...

"Brate mili, što si se usrala? On mi deluje kao skroz kul tip. I kažeš seks vam je super..."

"Ksenija, koncentriši se."

Ustala sam, tačnije skočila da bi sad šetala po sobi gore dole. Ništa mi nije bilo bolje.

"Danijela, ti se koncentriši! Ti! Ne razumem zašto si se usrala?"

"Zašto? Ne vidiš?"

Pokazivala sam prstima na jako malu razdaljinu.

"Ovoliko mi malo fali da se zacopam u njega."

"Pa, jaka stvar! To je lepo ženo! To znači da si prebolela onu budalu! I taj koji je to uspeo zaslužio je da ga stavim na tron. Znaš li koliko čekam ovaj dan? Da se trgneš iz letargije, da nemaš više onaj kučeći pogled kad god pogledaš Malinu..."

"Eto vidiš jadna sam... I dalje želim isto to... I dalje imam taj pogled i osećaj u grudima. I žao mi je Ksenija što nemamo isti pogled na svet ti i ja.. Ja želim porodicu."

"U redu je da želiš. Nikad ti nisam osporavala. Ja nemam problem sa svojim željama, ne želim vezu i obavezu."

"Izvini, molim te. Kosta želi da provedemo praznik zajedno i ja se bojim da nešto ne sjebem..."

"Zajedno smo sto godina. Hej, mi smo tri musketara, nema toga što ne možemo da prebrodimo. Samo se opusti. Čovek ti prija, a i ti njemu. Daco, ostavi sve i uživaj. Ljubim te."

"Hoću. Obećavam. I izvini što sam kučka."

"Ma nisi. Daj da vidimo šta ćeš da poneseš."

I tako smo ostale do duboko u noć pričajući i svemu. Na kraju zaspala sam u slatkom iščekivanju sutrašnjeg dana. 

Odlučila sam da pokušam.
Odlučila sam da uživam.
Da budem ona koja se rodila pored Koste. Ona koju je uspeo da vrati nakon dugo vremena.
Odlučila sam da budem ja. Ja kojoj prošlost neće stati na put.
Nikad više.