za sebe sam čula dobro poznate glasove.
Dong:Opaa vidi,vidi,vidi ko nam je to ovde.
Dami:Ružno pače opet samo ruča....hahaha
Ja:Što vi više hoćete od mene??
Dami:Ništa posebno....saaaamoo smo ti došli reći nešto jako lijepoo..
Ja:A šta too??
Dami:Nešto što smo željeli da ti prva saznaš...
Dong je uhvatio Dami za ruku i podigao je zatim su pokazali svoje prste.Na kojima sam primjetila zaručničke prstenove.
Nisam mogla vjerovati zar su toliko otišli daleko.
Dami:Zaručili smo se draga,sada smo službeno pravi par,uskoro će i svadba ne brini ti ćeš nam biti kuma.
Ja:(rekla sam drhtavim glasom)Zzzaarručilii
Dong:Rekao sam ti onda da miruješ,sada ne bi bilo ničega od ovogKako je mogao da to uradi.Moje srce kao da više ne postoji.Kao da je prestalo kucati.Što se dešava,nemogu ni da plačem ne osjećam se dobroo.Mislim da ću da pu....Odjednom iz tih misli me je trgnuo jedan glas.
Tae:Ljubavi što se dešava ovde???
Dong:Ljubavii!!Prišao mi je i poljubio me u obraz.Nisam znala što se dešava opet mi pomaže.Nerazumijem ništaa.
Tae POV
Izašao sam napolje da uzmem malo čistog zraka.Primjetio sam Naru kako sjedi na klupi.Krenuo sam natrag u ured.Začuo sam Donga.Okrenuo sam se i vidjeo ga kako čuva jednu djevojku za ruku.Odlučio sam da im priđem malo bliže kako bi čuo o čemu pričaju.Kada sam se malo približio naučo sam njihov razgovor.Nisam mogao vjerovati zar bi toliko daleko neko otišao samo kako bi je povrjedio.Nisam više mogao samo da stojim.Prišao sam Nari kako bi joj pomogao.Dosta ga je više..Nara POV
Ja:(brzo sam se sabrala i odgovorila mu)Ljubavi,pa gdje si ti do sada,znaš kako je dosadno bez tebe ovde.
Dong:Molim šta se ovde dešava???
Ja:Što je bilo Dong nisi znao da imam dečka,nisi mi ti jedni.
Tae:Ajde idemo ljubavi odavde.Prija nego ga mu se nešto ne desi.Uhvatio me je za ruku i povukao za sobom.Kada smo zamakli za zgradu.Istrgla sam mu se..
Ja:Što to radiš??
Tae:Spašavam te od tog idiota!!
Ja:Pa nisi trebao i što to tebe briga
Tae:Ma nemoj mi reći da ti nisam prišao pala bi ondje i zar sam trebao pustiti da te vrjeđaju.
Ja:Trebao si...mogu sama neka hvala
Tae:Nemožeš uvjek sve sama...
Ja:Ma nemoj mi reći
(Preokrenula sam očima i krenula prema ulazu odjednom sam osjetila neku slabost i počela padati.Osjetila sam kako me neko uhvatio.)
Tae:Naraa!!Jesi dobro??
Ja:(odgurnula sam se)daa dobro sam makni se od mene..(nastavila sam dok me opet nijee uhvatio za ruku)
Tae:Nisi dobro idi kući Nara..m
Ja:Imam pitanje ko si mi ti??
Tae:Niko
Ja:Pa onda se i ponašaj tako (istrglua sam svoju ruku,obrisala suze i otišla u ured)Tae došao poslije mene.Sjeo za svoj radni sto ostatak dana smo proveli buljeći u te papire.
20:00
Napokon je došao i kraj ovog dana jedva cekam da dođem kući i da se bacim na krevet.Sutra je subota neću se dizati do podne.Ono dvoje su otišli još prija pola sata .Jedino smo ostali Tae i ja.Usta sam se i krenula oblačiti jaknu.
Tae:Gdje ćeš ti???
Ja:Kući,završila sam svoj posao.
Tae:Nisi nikoga pitala?
Ja:Oprosti,što??Koliko ja znam radno vrjeme je došlo kraju.Ja sam završila sve što sam imala.Tako da sam slobodna.Tae je ustao i počeo ići prema meni.Ja sam krenula ići prema vratima.Okrenula sam se i otvorila malo vrata.Odjednom se pojavila ruka pored moje glave koja je zatvorila vrata.Zatvorila sam oči i okrenula se..
Tae je bio toliko blizu mog lica.Što se dešava,što hoće od mene.
Ja:Što radiš???
Tae:Da li nekoga pitala da li smješ ići..
Ja:Dobroo,mogu li ići sada Tae završila sam sve??
Tae:Nemožeš još nevalja nešto.
Ja:Da li mogu ići sada završila sam sve što treba,godpodine Kim??
Tae:Naravnoo!!
Ja:Možete se sada odmaketi od mene i pustiti me da idem??
Tae:Ne znam možda mi još trebaš
Ja:Ma daj jesi ti normalan..
Tae:Šalim se možeš ići!!Istrčala sam što sam brže mogla iz ureda.Nisam znala šta se dešava.Što je sad ovo bilo.Nemogu da vjerujem.Kakav je to osjećaj u meni.Zašto se osjećam tako lijepo.Idem ja odavdee što prijaa.Kada sam izašla.Kiša je padala kao iz kabla.
Ja:Ima da večeras tako pokisnem,ali nema veze barem ljudi neće vidjeti ako budem plakala.
Tae POV
Simpatična je,nije se prepala bila je samo zbunjena.Jako čudno ali ne znam zašto imam takav osjećaj u sebi.Osjćam se nekako sretno.A i osjćam kao da je znam godinama.
Misli mi je prekinuo zvuk kiše koji je dopirao sa polja.Pogledao sam prema prozoru.I neko vrjeme posmatrao,odjednom sam vidjeo svjetlo ispred sebe i začuo jak zvuk.Prepao sam se i to baš jakoJa:To je bila samo munja,Tae smiri se.
Pitai sam se da li je se Nara prepala sada.Ima da večeras prekine.Ajde Tae dosta više o tome vrati se poslu neče se sami oni papiri pročitati..
Nara POV20:35 ulazim u stan
Kada sam stigla u stan bila sam premokra.Upalila sam svjetlo.Čudno zašto je svjetlo isključeno.Možda je mama prepala se one munje pa je pogasilaaa sve..Unišla sam u stan.
Ja:Mamaa!!Došla sam kući
Nisam dobijala nikakav odgovor,unišla sam u kuhinju nije je bilo opet sam je zovnulaa
Ja:Mama!!!Gdje sii??
Pogledala sam i u drugoj sobi,ali nje nije bilo nigdje.Čudno,možda je opet otišla sa komšinicom na kafu.Ma nema veze idem se ja istuširati i jesti.
21:05
Izašla sam iz kupaone,obukla sam piđamu donji dio,a gore majicu na bretele i preko sma pregrnula svoj ogrtač.Kada sam izašla iz kupatila,telefon je zazvonio.Ja:Hallooo!!
Xx:Dobro veče....
Ja:Moliiim...Kada sam to čula telefon mi je sam iskliznuo iz ruke....
YOU ARE READING
▪SUMNJIVI PARTNER▪수상한 파트너
Fanfiction》Priča govori o Kim Taehyung tužitelju, i Shin Na ra, tužiteljskom pripravniku, i o tome kako zajedno rade na misterioznom slučaju u koji su uključeni lukavi ubojica psihopata. Otkrivaju koliko su duboko povezani prošlošću.