"Volim te zivote moj"
"I ja tebe jedini"-odgovaram mom zarucniku i okrecem se ka njemu,te ga zagrlim snazno i poljubim u vrat....
Budi me zvuk mog telefona,saram rukama po krevetu pokusavajuci da ga nadjem zatvorenih ociju,ali bezuspesno.
Nervozno ustanem i otvorim oci,nadjem telefon i iskljucim ga zatim se vratim u krevet i zatvorim oci pokusavajuci da nastavim san.
"Ugh!" - ljutito promumlam i ustajem iz kreveta ponovo sklanjajuci kosu s lica.Ne mogu nastaviti san,pa odlazim u kupatilo pod tus...
E sad ovako nesto o meni..
Ja se zovem Nevena,realista sam.Ne vjerujem u 'cuda'.
Zivim sama i slikar sam.
Slikanje me opusta i volim to da radim,imam svoj atelje...Jaoo atelje!!
Setila sam se da moram do ateljea jer je tamo pravi nered,a danas imam kupce za neke od mojih slika.
Obucem belu rolku i duboke crne farmerke,zatim uzmem jaknu,telefon i kljuceve i izletim iz stana.
Sedam u svoj auto i pokrecem motor,nadam se da cu stici da pospremim sve to jer je danas bas guzva u saobracaju...
Otkljucavam vrata svog ateljea,skinem jaknu i pocinjem da pospremam.Utoliko cujem korake,ali ne osvrcem se vec nastavljam skupljati nered.
"Dobar dan"-cujem dubok i grub glas i zastanem na trenutak.U ruci su mi papiri i paket s bojama i cetkama.
Nije moguce da je to on...polako spustam paket i papire i ustanem,zatim procistim grlo i namestim kosu pa se okrenem.
Vreme je stalo,to je to..To je on!Ne pomeram se i samo ga gledam,secam se svega sto smo prosli zajedno.Ne vjerujem da je on sada ovde ispred mene.
