Jos uvek ne vjerujem da je ovde ispred mene i gleda me kako dovrsavam njegovu sliku.Ovo je pravo cudo!
*A sta bese s onim 'ne vjerujem ja u cuda' * - javio se moj unutrasnji glas,
prevrnula sam ocima i nastavila crtati.
Pitate se kako smo dosli do ovde?
*Prisecanje*
"Dobar dan"-cujem dubok i grub glas i zastanem na trenutak.U ruci su mi papiri i paket s bojama i cetkama.
Nije moguce da je to on...polako spustam paket i papire i ustanem,zatim procistim grlo i namestim kosu pa se okrenem.
Vreme je stalo,to je to..To je on!Ne pomeram se i samo ga gledam,secam se svega sto smo prosli zajedno.Ne vjerujem da je on sada ovde ispred mene.
"Hej"-uspem samo reci i on me prekine
"Uputili su me ka ovom ateljeu,dosao sam po sliku."-kaze i podize ruku u vazduh pokazujuci mi sliku na telefonu
"Zar cemo se praviti kao stranci?"-kazem,ali me prekine govoreci:
"Imate li tu sliku,tacnije da li je spremna?"-pogledam ga tuzno,a on stoji namrsteno.Odlucim igrati njegovu igru "stranci" procistim grlo pa kazem:
"Da naravno vasa slika je ovde"-kazem
"Ali nazalost nije dovrsena,imate vremena da je dovrsim?"-upitam na sta mi on odgovori jedno kratko
"Cekam"-i nasloni se na sto...
Kisan je dan,kada sam blizu zavrsetka zovem ga da dodje do mene i podgleda.
Dok je on naslonjen na stolu,sa prekrstanim rukama.Polako ustaje i prilazi mi,srce mi lupa sve jace i jace dok gledam mog dragog kako mi prilazi obucen u crnu majicu,crne pantalone i crni kaput.Promenio se ne samo sto je postao grub vec i fizicki,vidi se toliko promena od kada sam ga poslednji put videla...
"Khm!"-realnost zove!!!Pogledam u njega koji gleda u mene i shvatim da bukvalno celo vreme buljim u njega!Zakasljem se i pocnem mucati.
"Am..am..evo slike"-govorim i pokazujem svoj crtez pa dodam:"Treba jos malo da se doradi...Aaa!"-vrisnem jer se zacuje grmljavina i od straha prospem boju po podu i bacim sliku zajedno sa cetkicama.Ustanem sa stolice i umalo da padnem jer skliznem,ali on me uhvati.
"Plasljivice"-kaze s malim osmehom i ja ga pogledam u oci.Trnci mi prolaze telom,pogledam mu u usne kao i on u moje.Zatvorim polako oci,ali me on ispravi i kaze:"Zelim da ta slika bude zavrsena do sutra"-zatim ode pridjem prozoru i gledam svog dragog kako ulazi u svoj auto i odlazi...
'Plasljivice'-tiho izustim i nasmejem se
Nije zaboravio....
