Znak četvorice

02 Najarogantniji je uvek lav

Smestile su prtljag, metlu i sovu, pa se izvalile na sedišta. En, iako u suknji, kasnije je podigla noge uvis i naslonila ih na prozor. Kukala je kako još uvek ne može lepo da diše od trčanja. Glavu je stavila na Džoanino rame, dok je ova zamišljeno prelistavala beležnicu. Rut pak leže glavom na Lusino krilo i naredi joj da je češka. Ona prevrnu očima i prođe joj prstima kroz plave uvojke, pa stade da gunđa kako celog leta verovatno nije dohvatila četku. Šteta za tako divnu kosu. Uživanje za Rut. Loki se sklupčao pokraj Džoaninih kolena. Udostojio bi ih ponekim neodređenim mjaukom za koje su se pretvarale da zvuče dubokoumno.

"Trebalo je da prespavate kod mene na nekoliko dana. Mogle smo onda zajedno da dođemo danas", započe En, "Jako je dosadno bez vas."

"Shvatiću to kao uvredu s obzirom da si bila kod mene prethodnih nekoliko dana", Rut glasno coknu jezikom, "Mada se nisi žalila kad je mama napravila palačinke, zlobo dvolična."

"Nikada mi neće biti jasno kako možete tako otvoreno da se vređate."

Slušajući ih polovično, Džoan se vrati na prve tri strane među kojima je jedna bila ispisana a ostale bile prazne. Znala je bolje nego da pročita ono što tu piše.

"Jeste li uspele?", kratko ih upita, prelazeći prstom preko svake stranice pojedinačno.

"Sve u skladu. Prva čin je lako tekla", na toj joj Rut šeretski namignu, jer je pre svega bila poznata po tome što nije volela da svoj mozak zamara preteranim razmišljanjem, "Problem je bio sastaviti rečenicu koja ima smisla od ponuđene šifre koju smo odabrale. Dugo mi je trebalo da dokučim nešto što ima smisla. Odatle je bilo jednostavno. Prosta čin promene redosleda slova," En se saplete o jezik na kraju, pa odmahnu rukom da se sabere, "Biće uistinu teško nekom da dešifruje; čak se ni sama ne bih setila odgovora da nije unapred određen."

"Moj red", Džoan im klimnu glavom i nonšalantno ubaci beležnicu u svoju torbu. Dugo je razmišljala o preostalim mogućnostima preko leta, da bi se tek pre nedelju dana dosetila nečega što je odmah prepoznala kao brilijantno - nešto što ni En ne bi palo na pamet, a pronašla je ideju upravo u jednoj od knjiga koju joj je ona poslala. Bila je ubeđena da će se oduševiti tom dosetkom.

"Kad ću ja?", naduri se Lusi, "Ove dve su imale čitav raspust da završe svoj deo posla, a mogle smo ga sve obaviti."

Džoan počeška Lokija pokraj uveta "Pa, nadam se da si to slobodno vreme iskoristila da osmisliš svoj deo. Ne treba mi više od nedelju dana za realizaciju, ukoliko me ove iz sobe ne budu smarale. Mrzim njihove pokušaje da se sprijatelje sa mnom."

"Čovek bi pomislio da si posle ovoliko dugo navikla na njih", En frknu, "Moje nisu toliko loše, mislim Dorkas i Emelin. Rovena zna da su Kejtlin i Keli najveće tračare u godini. Ne podnosim ih."

"Nisi ti upoznala Amandu i Trinu. Kunem se da će mi glava pući ako ih još jednom čujem kako balave za Grifindorcima." Lusi odmahnu glavom.

"Nije da se hvalim, ali jesmo najzgodniji." Rut se iskezi, ali Džoan upade, na šta se En nadoveže.

"Volela bih da se usprotivim-"

"Misliš najarogantniji-"

"Ah, ćutite, vas dve! Sve li morate da pokvarite!"

~

Sat vremena po početku puta, na vrata njihovog kupea pokuca poznata prilika sjajne crvene kose. Po mutnoj silueti koju je prikazivalo staklo videle su da se premišlja da li da otvori vrata ili ne. Rut grleno viknu da izvoli ući. Bila je to Lili Evans, što su i očekivale. Ko drugi ima tako crvenu kosu? Po izgledu ljupka, bila je ubedljivo jedna od najlepših devojaka u Hogvortu. Prepoznavali su je po sjajnoj kosi, izrazito zelenim očima i nežnom osmehnu, na koji su padali momci iz svih kuća redom. Evans je uprkos izgledu bile tvrde naravi; lakše je bilo pasti u njenim očima nego je impresionirati.