Baš kada sam pomislio da će sve ići glatko i "savršeno" između nas, već iduće jutro dogodilo se nešto što je uzrokovalo prepirku između mene i Marine. Tad sam znao da će ova tri dana biti koma, ako uopće ostanem u njenom stanu.
Sjedila je za stolom među papirima dok sam ja bio u kupaoni, probudio sam se poslije nje. Jedva sam sklopio oči sinoć pa sam duže spavao nego inače. Kada sam izašao iz kupaone i sjeo ispred Marine koja je nešto pisala po papiru, osjetio sam da nešto nije uredu jer me nije niti pogledala. Kada sam ustao, jedva je izgovorila dobro jutro kada sam prošao pored nje.
Pisala je i nije obraćala pozornost na mene. Nisam više mogao šutjeti, pa sam odlučio probiti led. "Jel sve uredu?" "Mhm." zvučala je totalno nezainteresirano "Ne čini mi se tako."
"Zašto?" maknula je pogled s papira i pogledala je u mene. Gledala je u mene i neprestano je treptala. "Zato što me ignoriraš." "Ne ignoriram te." "Uopće." "Pa ne ignoriram, imam posla." dobar argument, ali nisam povjerovao. "Vidim, ali to ne znači da ne možeš progovoriti riječ sa mnom."
"Radim." zašutio sam, kao i ona. Ovim mi je samo potvrdila da nešto nije uredu jer nikada nije bila ovakva. Nevjerujem da bi nakon onoga što nam se dogodilo sinoć odjednom postala hladna i nezainteresirana.
Ustao sam se sa svoje stolice i odlučio sam sjesti pored nje. Gledao sam u nju dok sam izvlačio stolicu kako bi sjeo, a ona je to totalno izignorirala. Privukao sam stolicu bliže njoj. Kosu koja joj je bila puštena prema naprijed, pomaknuo sam u drugu stranu kako bi joj mogao usnama dotaknuti rame. Sjedila je u bijeloj potkošulji i donjem dijelu pidžame, dok sam ja bio bez majice i samo u šorcu. U stanu je bilo baš vruće.
Kada sam ju dotaknuo, samo se odmaknula. Tu sam pukao.
"Marina, jebote, koji ti je vrag?" samo me pogledala jer sam se izderao "Marina, zašto šutiš?" naslonila se na naslon stolice i samo me pogledala, pa je izdahnula. Uzela je moj telefon kojeg sam sinoć ostavio na stolu. Pritisnula je okruglu tipku na dnu telefona i on je zasvijetlio. Na zaključanom zaslonu stajala je poruka. Anastasijina poruka. Propao sam u zemlju. Šutio sam jedno vrijeme, dok je ona govorila.
"Nemoj misliti da sam neki psihopat koji čita tuđe poruke ili kopa po tuđim mobitelima, tvoj mobitel je stajao na stolu dok sam radila. Stigla je poruka, mislila sam da je moj i pogledala sam. Oprosti zbog toga, ali molim te mi objasni o čemu se radi. Ne želim da me itko pravi budalom. Ne želim da se naš odnos temelji na lažima." zakašljala se i prekrižila je ruke na prsima, dok sam ja šutio i izmjenjivao poglede s njom. Nisam znao što bih rekao...
Marina
"Zašto šutiš, Ante? Ako smišljaš laž, bolje nemoj." šutio je i dalje i samo me gledao, pa je spustio pogled.
"Tko ti je to?" Nije ništa govorio pola minute dok sam ja sjedila pored njega i samo čekala da nešto kaže, makar i jednu riječ, makar jedno slovo. "Prijateljica." Izgovorio je tiho. "Nisam znala da prijateljice pišu takve poruke."
"Gle Marina...."
"Ne moraš mi objašnjavati, ionako nismo u vezi. Sve pet." Doslovno me zabolila duša kada sam to izgovorila. Znam da ovo između nas nije baš ozbiljno, ali ne mogu protiv svojih osjećaja. Znala sam da osjećam nešto prema njemu jer da ne osjećam, zar bi mu se tako lako predala? On je prvi čovjek s kojim sam spavala u životu, zar mi treba lagati u oči?
"Čekaj, šta to znači? Da možemo petljat s drugima?" upitao me, a ja sam samo kimnula glavom. Pravila sam se hladna iako sam se kidala iznutra. Kakvo mu je to uopće pitanje? Mislila sam da ovo nekamo vodi, ali očito ne.
"Znači da ti imaš još nekoga?" Slegnula sam ramenima. "Odgovori mi." živčanost u njegovom glasu se mogla osjetiti "Ako možeš ti, mogu i ja, zar ne?" "Konkretno mi odgovori. " "Možda." Gledao je u prema meni i nije ništa govorio sve dok mi nije prišao i stao ispred mene. "Posljednji put te pitam, imaš li nekoga?" "Naravno da nemam! Kakvo ti je to pitanje?" vikala sam, nisam se mogla kontrolirati "Ne deri se na mene." samo sam ga pogledala "Ne zanima me ona." "Ali ti zanimaš nju." "Marina, molim te. " "Šta me moliš?" "Da se prestaneš ljutiti." približio se za još jedan korak "Nisam uopće ljuta." ne uopće, samo bi ga ubila sad. "Jok ja sam." "Samo sam razočarana." I ljuta. "Šta smo mi?" upitam najkrindž pitanje svih vremena.
Šutio je. Čekala sam odgovor, ali ga nisam dobila. Zagrizao je usnicu i skrenuo pogled sastrane. Ja sam samo spustila pogled i obrisala suze koje su potekle jer nikako nisam željela da vidim da plačem. Tada je on pogledao u mene i prišao mi bliže.
"Zašto plačeš?" "Ne plačem." "Vidio sam da brišeš suze, ne laži mi." "Ako možeš ti lagati mogu i ja." "Marina." okrenula sam se i krenula sam prema kupaonici, da se zaključam i isplačem jer ne želim da me on gleda niti da me žali niti išta drugo. Samo sam htjela biti sama.
Nije me pustio. Uhvatio me za ruku i okrenuo me prema sebi. Progutala sam knedlu i zaustavila sam suze. Ne znam kako, ali sam uspjela.
"Marina." Ponovo je izgovorio moje ime. Samo sam ga pogledala. "Važna si mi. Nemoj se ljutiti." To je bilo jedino što je rekao, samo me poljubio. Uzvratila sam mu poljubac i upotpunosti sam zaboravila šta se upravo dogodilo dok me neprestano stiskao uz sebe i ljubio. Doslovno sam se sama sebi posrala u usta. Lik očigledno ima još jednu pored mene, a ja ga ljubim kao manijak i ne odmičem se niti se želim odmaknuti. Prepustila sam se, ponizila sam se jer mi znači kao nijedan do sada, jer je uzeo dio mene.
Odmaknuo se od mojih usana ubrzo, pa me zagrlio. "Molim te da mi odgovoriš na pitanje." "Gle, ti si mlađa od mene dosta.." zapeklo me u glavi kada je to rekao, zašto su godine jebeno bitne?? "I ne znam kako bi funkcionirali, ja ne znam stvarno, nikad nisam bio s toliko mlađom cu.." "Ne moraš više ništa govoriti. Već pretpostavljam šta misliš o meni; da sam samo još jedna u nizu balavica koja slini za tobom. Uredu, shvaćam sve." "Uopće ne mislim to." hvata me za ruku "Jedino sebi nikada neću oprostiti što sam dala dio sebe osobi kojoj ne značim ništa, kojoj sam samo jedna u nizu. To je sve." saberem se i odmaknem se od njega, krenem prema radnom stolu. Želim nastaviti s poslom, ali ne mogu, u glavi mi je kaos. On dolazi za mnom i stoji ispred mene. "Nisi mi samo jedna u nizu, zar bih bio sada ovdje da mi nimalo ne značiš ili da sam te htio samo iskoristiti? Zar misliš da sam takav? Nisam te natjerao da spavaš sa mnom. Ne možeš samo mene kriviti za to." "Zar sam rekla da te krivim?! Naravno da te ne krivim, krivim sebe. To sam rekla." šutio je "Nisi mi dala da završim rečenicu od malo prije." "Ne zanima me više, da znaš što želiš odgovorio bi mi na pitanje odmah, vrlo jednostavno i bez komplikacija." "Uredu." odmaknuo se i otišao je sjesti u boravak "Ne moraš biti ovdje ako ne želiš." "Želim biti ovdje." zašutila sam i nastavila sam raditi svoj posao, dok je on gledao televizor. Nismo uopće komunicirali. Ni ne bi da na njegov mobitel opet nije stigla poruka. Od one iste osobe.
"Stigla ti je poruka od ljubavnice."
.....
Pozzzzzz, evo nastavka!
Nadam se da vam se sviidio! Malo se zapaprila situacija, što očekujete dalje? 🤔🤔🤔
Hvala što čitate! 💙💙
p.s slika je toliko dobra da moram staviti i ovdje. 😍😍😍😍😍😍
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
