Sedela sam sa društvom iz kraja u jednom parkiću i gledala njega. Bio je četiri godine stariji od mene i, iako to zvuči nemoguće, sviđao mi se. Nikome to nisam rekla. Čak ni svojoj najboljoj drugarici, Jovani.
Društvo koje se skupljalo u ovom parkiću činili su momci i devojke od trinaest godina pa do osamnaest. Odlično smo se slagali i nismo marili za velike razlike u godinama.
Enes je poneo žvake pa ih je redom delio, a ja sam nestrpljivo čekala svoj red. Pružio mi je ruku u kojoj je držao žvake, a ja sam uzela jednu. Pogledi su nam se ukrstili i on mi je uputio smešak. ,,Hvala.", rekla sam.
Provodili smo vreme isto kao i uvek. Pričali, glupirali se, a trenutno smo igrali 'istina-izazov'. Nekako,na moju sreću, izazvana sam da se prošetam sa Enesom desetak minuta. Njemu to nije predstavljalo nikakav problem, ali i nikakvo zadovoljstvo.
Pet minuta je prošlo i samo smo pričali i šetali se. Veče je bilo toplo i vedro te su zvezdice sijale na nebu. Dok smo ćaskali sakupljala sam hrabrosti da mu kažem kako se osećam. Imala sam veliku tremu, ali šta mogu da izgubim?
Zastala sam, a on je napravio dva koraka pa je, kad je primetio da sam stala, i sam uradio isto. ,,Anči?", rekao je dok sam još gledala u pod. Duboko sam udahnula i ozbiljno ga pogledala pravo u oči potpuno rumena. Progutala sam knedlu.
,,Sviđaš mi se!"
Tišina.
Ovo uopšte ne ide onako kako sam htela da ide. Nije mi rekao šta sam htela da mi kaže već me je samo iznenađeno gledao.
,,Anči, ja...ovaj", pokušavao je da se opravda ,,Zar ne misliš da sam malo star za tebe?", rekao je nesmešivši se.
Znala sam! On samo misli da sam mala klinka i ništa više. Mala, glupa klinka...
,,Ne.", rekla sam odlučno ,,Što? Mala sam za tebe?", drsko sam pitala osećajući kako suze nadolaze.
,,Izvini.", bilo je sve što je rekao.
,,Nisi mi odgovorio na pitanje."
Samo me je bez reči gledao.
,,Misliš li da sam ma..."
,,Da, mislim da si mala.", prekinuo me je mrtav ozbiljan.
,,Dobro", rekla sam pokušavajući da oteram suze ,,ako tako misliš, to je tvoja stvar."
Gledali smo se nekoliko sekundi, a onda se on okrenuo i otišao. Uputio se ka parkiću gde su nas ostali čekali, a ja sam ostala sama. Sela sam na klupu u blizini i brisala suze. Četiri godina uopšte nije mnogo! A i ja sam dosta zrelija od svojih vršnjaka...
Neko mi je pritrčao i iznenadno me zagrlio. Pogledala sam tu osobu i koga sam drugog mogla da očekujem nego Jovanu. Zagrlila sam i ja nju pa još par minuta plakala u njenom toplom zagrljaju, a onda joj sve objasnila. Ljutila se na mene, ali nije mi to pokazivala jer sam plakala. Nije htela da se još više rastužim.
,,Šta vam je rekao?", pitala sam znatiželjno, ali uplašeno.
,,Samo mi je rekao da dođem kod tebe. Ništa više."
Bilo mi je drago da to čujem. Bojala sam se da će svima ispričati šta sam mu priznala, ali on nije bio takav. Ne znam kako sam uopšte i pomislila da bi on uradio takvo nešto. Nalet tuge bi me prigrlio na samu pomisao na njega.
YOU ARE READING
Zabranjena ljubav
Short StoryČetrnaestogodišnjoj Anastasiji sviđa se Enes koji je četiri godine stariji od nje. Zbog razlike u godinama Anastasija odlučuje da nikome ne priča o osećanjima koja gaji prema njemu pa čak ni svojoj najboljoj drugarici, Jovani. Odjednom odlučuje se n...