Umiri ga

-35-

,,Ali ja..."

,,Ne.Nemojte da se opirete.Oboje znamo da i Vama treba." sprecio me je da zavrsim.

Koliko god da sam zelela da se protivim, i da mu kazem da mi nije potrebna nikakva pomoc, znala sam da je u pravu.Odavno mi treba neko ko ce moci da se nosi sa teretom, koji mi pritiska ramena.Bojim se da ce da me smrvi ukoliko ga se ne resim.
Mozda mi je ovo najbolja prilika za to.Niko nece morati da zna da se jadam svom pacijentu.Cak cu i zadrzati posao, jer je odlucio da mi isprica njegovu pricu.Izlecicu ga sto pre, i poslati sto dalje odavde.Neka zapocne novi zivot, bez lekova, bez napada, bez ikakvih dilema.

Kada mi je doslo do mozga da ce se to jednog dana dogoditi, odvojila sam se od njega.

,,Sta sam uradio?" upitao je nezno.

Kako da mu kazem da ce, kada napusti ove zidine, zaboraviti svaki trenutak proveden sa mnom?
Ostacu mu u secanju kao njegova doktorka.Izbrisace mu se svaka nasa besmislena svadja, smeh, nasi izlivi besa, zabranjeni dodiri, pogledi...Sve ce mu to ispariti.
Sagradice novi dom, pronaci ce zenu kakva mu dolikuje.Zenu, koja ce da bude i majka njegove dece.Anastasia Lewis ce postati istorija.
Necu ga kriviti.
Ja cu ostati ovde zajedno sa svim uspomenama na pacijenta koji mi je zadao najvise muka, ali i zadovoljstva.

,,Neko moze da naidje.Najbolje je da budemo ono sto i jesmo.Ti si moj pacijent, a ja tvoja doktorka." pojasnila sam mu, izbegavajuci njegove oci.

Posegao je rukom ka meni, ali sam se na vreme izmakla.Okrenula sam mu ledja, iako sam se plasila da ce on to uraditi.Nemam hrabrosti da se suocim s njim.Ovako je najbezbednije za oboje.

,,Ako Vi tako kazete." odgovorio je nakon napete tisine.

Zazmurila sam, i zapretila suzama da ne poteknu jos.

,,Idem sada." rekao je.

Nisam mogla da ga vidim, ali njegov ton mi je dao doznanja da me osudjuje.Neka bude tako.
Neka misli da sam obicna kukavica sto ovo radim.Neka mi se vise nikada ne priblizi.Razumecu ga.
Naivno se nadam da ce u buducnosti, on pronaci razumevanje za moje postupke.

,,Vidimo se sutra doktorka." rekao je, pre nego sto je zalupio vratima.

Poskocila sam zbog preglasnog zvuka, i iscrpljeno se srusila na svoj kauc.Prosla sam rukama kroz kosu.Malo mi je falilo da pocupam i to sto mi je ostalo od nje.

,,Sta ako Vas sreca stigne?"

Dodjavola i sa srecom.Rekla sam mu da treba da bude u odlicnoj kondiciji.

Slepo sam poverovala da je uspela da me prestigne.
Mnogo sam brza od nje.

***

,,Tvoja kafa." mlitavo sam prihvatila solju mog jedinog spasa.

Zahvalila sam se Steli, i uzela gutalj.Radovala sam se pauzi poput male devojcice.Razgovor sa Loganom je protekao uzasno.Nisam uopste bila prisutna, i polovinu onoga sto mi je rekao nisam zabelezila.Sve ono sto se dogodilo sa Skarom mi je poremetilo raspored.Razmisljala sam o svemu sto je izgovorio.Njegove reci su mi se slagale u glavi kao pesma.Pesma, koja je itekako zarazna.I dalje ne mogu da je izbacim van.

,,Bila si u pravu." rekla sam zamisljeno.

,,U vezi cega?" upitala me je.

Skrenula sam pogled prema njoj, i umorno joj se osmehnula.

,,Nemoguci smo." odgovorila sam i slegla ramenima.

Par trenutaka me je nemo posmatrala, a onda joj se ukljucila lampica.Spustila je jednu ruku na moju, i pomilovala me utesno.

,,Shvatila si znaci." rekla je.

,,Nazalost jesam." odgovorila sam joj, i pognula glavu.

Ne treba da me bude sramota od najbolje prijateljice, ali cinjenica da je ona to jos ranije uvidela, cini da se osecam neugodno.Trebala sam odmah da shvatim o cemu mi je govorila u bolnici jos.Zapravo, sve mi je bilo pred nosem.

,,Zelela sam da se zaljubis jednog dana, ali nikada nisam mogla ni da pomislim da ce to biti nas pacijent." neumesno se nasalila, i sacekala moju reakciju.

Glasno sam se nasmejala, pa mi se pridruzila.

,,Zvuci jako lose kad tako kazes." odgovorila sam kad sam se smirila.

,,Mozda i nije toliko." rekla je optimisticno.

Coknula sam, i odmahnula glavom.

,,Mnogo je lose Stela.Ne znam kako se to i dogodilo.On je lose uticao na mene, isao mi je na zivce, jednostavno on..."

,,On je osvojio tvoje srce." nadovezala se.

Ugrizla sam se za jezik, dok su mi se oci punile izdajicama.Udahnula sam svezeg vazduha, a onda briznula u plac.Prekrila sam usta kako me ne bi neko slucajno cuo.Stela me je povukla u njeno narucje.Tresla sam se u njenim rukama, i guzvala njenu majicu.

,,Sta da radim Stela?" upitala sam je jecajuci.

,,Prepusti se." odgovorila je.

Mahala sam glavom kao ludak.Odmakla sam se malkice od nje, kako bih mogla lepo da je pogledam.

,,Znas i sama da ne mogu." rekla sam joj potreseno.

Obuhvatila je rukama moje mokre obraze, i duboko se zagledala u moje oci.

,,Mozes Ana.Potrebni ste jedno drugom." rekla mi je.

Zabezeknuto sam joj odmerila lice.

,,Zasto ti nisi protiv toga?" upitala sam je.

Ocekivala sam da ce da bude protiv mene, protiv mojih emocija.Ocekivala sam da ce da urla, da polomi sve oko nas.
Najmanje sto sam ocekivala da ce da se desi je, da nas ona podrzi.

,,Bila sam.Ali kada sam videla kako te gleda, odustala sam.Plakao je neprestano kada smo te zatekli na podu.Drzao te je za ruku i molio se da sve bude u redu.Odbijao je da se vrati u njegovu sobu, pre nego sto tebe obidje.Jeste lud, ali mu je stalo." cmizdrela sam dok sam je pomno slusala.

,,Prepusti se Ana." rekla je, i ostavila jedan poljubac na mom celu.

Ovog puta sam ja nju pivukla u zagrljaj, jer mi njena podrska znaci vise i od ljubavi koju gajim prema Skaru.Bez nje, ne bih mogla da se izborim sa svojim osecanjima.
Trebace mi malo vremena da dobro razmislim o svemu.Svaki naredni korak moze da mi bude presudan.Ne znam ni da li je Skar sposoban da oseca bilo sta prema meni.Zato je najbolje da za sada cutim, a posle cemo videti sta cu.

,,Hvala ti Stela."