Sirius Black - fanfiction

I

London, 1971.

Ujednačeno kuckanje koje je dopiralo s prozora bilo je jedino što je remetilo jutarnju tišinu u neurednoj sobi na potkrovlju raskošne kuće porodice Black. Kuckanje na kraju razljuti dečaka koji je spavao i on iznervirano ustade, tražeći izvor buke. Na simsu otvorenog prozora stajala je snežno bela sova uporno kljucajući u prozorsko okno. Dečak priđe i odveza pismo koje je bilo zavezano za sovinu nožicu, te ona istog trenutka zamahnu krilima i odlete. Dečak primeti crveni pečat Hogwartske škole i žurno otvori kovertu kako bi pročitao sadržaj, mada je već znao o čemu se radi. U tom trenutku vrata sobe se širom otvoriše i u nju ulete devetogodišnji dečak.

-Sirijuse, mama je rekla da odmah ustaneš i siđeš dole. – reče zadihano dečak, a zatim se zaustavi kad primeti pismo koje je njegov brat držao u rukama – je li to.. Je li to pismo s Hogwartsa?

-Šta si očekivao, Reguluse? Da neću dobiti pismo, kao da sam neka poruka? – prezrivo mu odgovori – I koliko puta moram da ti kažem da kucaš pre nego što uđeš?

-Samo sam hteo da ti kažem da siđeš, jer te mama zvala. – odvrati mu uvređeno Regulus, a onda izađe iz sobe uvređeno.

Sirijus frknu, navuče prvu majicu i pantalone koje je dohvatio i siđe u dnevni boravak.

Walburga Black, namrštena, crnokosa veštica na pragu četrdesetih, sedela je graciozno u fotelji, vrteći zlatni prsten oko kažiprsta. Čula je škripu stepenica, i podigla pogled taman na vreme da ugleda svog sina kako stoji na pragu sobe. Jedan pogled na njega bio je dovoljan da je iznervira. Walburga je, pre svega uživala u redu i čistoći. Razbarušena kosa i izgužvana majica se nisu uklapale u to. Pogled je zatim preusmerila na sat, čije su se kazaljke upravo poklopile na broju 12.

-Kricher ti je postavio doručak – reče ona mrzovoljno, idalje vrteći prsten - ali, još malo je vreme ručku.

-Um.. Ostao sam budan do kasno sinoć – odgovori joj Sirius, sležući ramenima.

On krenu ka trpezariji, ali se zaustavi u pola koraka i okrenu se ka majci.

-Uzgred, dobio sam pismo s Hogwartsa.

-Odlično, možda te tamo nauče lepom ponašanju, kad mi nismo uspeli.

Sirius je itekako imao šta da odgovori, ali je dobro znao da bi ga to uvuklo u još veću raspravu, za šta nije bio raspoložen ovog jutra. Ušao je u trpezariju, gde ga je dočekao postavljen sto i mrki pogled Krichera.

„Kricher je ustao rano i pripremio doručak za svoje gospodare" – mrmljao je kućni vilenjak, tromo se vukući – „ali je Kricher ponovo sve spremio za mladog gospodara koji spava do kasno."

-Oh, umukni Kricheru. – reče Sirius, sedajući za sto.

Halapljivo je gutao slaninu i jaja, pritom ponovo čitajući pismo. Završio je doručak i čitanje istovremeno, te otišao u svoju sobu. Desetak minuta kasnije strčao je niz stepenice i uputio se ka izlaznim vratima.

-Majko, odoh sada. – doviknu joj u prolazu.

Walburga se nije ni trudila da sazna kuda se njen sin zaputio. Navikla je na njegovo skitanje i druženja s Normalskom decom. Pokušala je nekoliko puta da ga spreči, ali nikakve kazne i pretnje nisu urodile plodom. Njen muž i rođak iz drugog kolena, Orion bio je prezauzet poslom u Senatu čarobnjaka da bi se bavi svojim sinom. Ali je često prebacivao svojoj ženi da je ona kriva zbog Siriusovog lošeg odgoja. Na kraju, Walburga je odustala od bilo kakvih pokušaja da Siriusa vrati na pravi put i zadovoljila se time da ga grdi kad god joj se za to ukaže prilika.

Nije obavestio majku gde ide, jer je znao da joj se to ne bi dopalo. Sirius je uživao u tome da nervira svoju majku, ali je odlučio da ovog puta ne kaže ništa. Nakon nekog vremena pešačenja, stigao je na drugi kraj Londona, ispred jedne kuće. Ušao je u njeno dvorište i pozvonio, a vrata mu je otvorila mlada devojka, smeđe kose i braon očiju, sa nešto svetlijim tenom.

-Izvini što nalazim nenajavljen Andromeda. – reče joj on kroz smeh, počešavši rukama kosu.

-Ne budi blesav. Hajde, ne stoj tu, uđi. Rekla sam ti da možeš doći kad god poželiš – odgovori mu ona, takođe kroz osmeh.

Andromeda beše Sirijusova starija sestra od strica. Bili su jako bliski, zbližilo ih je to što su oboje bili "crne ovce" Black porodice, koja je bila izuzetno ponosna na svoje čistokrvno poreklo, te su za njih svi pripadnici drugih vrsta bili niža klasa. Sirijus i Andromeda nisu poštovali to pravila; ona se udala za Tedda Tonksa, čarobnjaka Normalskog porekla, a on se često družio s čarobnjacima Normalskog porekla ili polu-krvnima.

-Šta ima novo? – upitala ga je, dok ga je posluživala čajem.

-Dobio sam pismo sa Hogwartsa – otpočne Sirius ponosno – Još samo mesec dana i odlazim! Konačno.

-Da, isto tako sam se ja osećala. – odgovarala je kroz smeh – Hogwarts je predivan, ako mene pitaš, čak i najlepši.

-Malo se brinem. Šta ako me Razredbeni šešir svrsta u Slytherin?

-Hm.. Krv nije voda. Ja nisam mogla da pobegnem od tog nasleđa, uzviknuo je "Slytherin!" pre nego mi je i dotakao glavu.

-Voleo bih da mogu videti izraz lica moje majke, kada sazna da sam, recimo, u Hufflepuffu.

Oboje s počeše glasno smejati na tu pomisao. Sirius pogleda na sat, a zatim tužno skrenu pogled ka Andromedi.

-Moram da idem, pre nego što moja draga majka shvati da nisam u blizini.

-Ali, nisi još ni čaj popio, tek što si došao.

-Znam, ali dovoljno sam je razbesneo. Nisam raspoložen za svađu s njom danas.

-Čudno. Nešto se ozbiljno dešava s tobom? – namignu mu.

-Ma ne. Pozdravi Tedda, žao mi je što ga nisam video.

- On radi do kasno, ali svrati opet pre nego što odeš u Hogwarts. On jako želi da te upozna.

-Hoću, ah, da, umalo da zaboravim. Idalje si mi omiljena rodjaka.

-I nemaš baš neki izbor. – odvrati mu smejući se na pomisao svojih sestara Bellatrix i Narcisse, koje su slepo pratile stopa predaka porodice Black, što je nateralo nju i Siriusa da ih izbegavaju.