Nekad davno

Treći dio

Mogu se kladiti u onu svoju mačku dolje koja spava kao zaklana da je prozor bio zatvoren i da ladice sigurno nisu bile otvorene. Što se tu dogodilo po Bogu. Upalila sam svijetlo te zatvorila prozor. Počela sam pregledati ladice i tek mi je sad došlo u glavu da sam opljačkana. Ako su jednom došli sigurno će se vratiti. Nije mi jasno ja nisam ništa napravila nikome. U ladici nema mog dnevnika. SRANJE. Tko god da ga je uzeo ubit ću ga. Ubit ću sve u njemu. Čudno je što je osoba uzela samo moj dragocjeni dnevnik, a vrijedne stvari nije taknula. Znači netko je htjeo da sazna nešto o meni? Pa zašto. Okej trenutno sam zbunjena jako. Idem javiti curama.
Nazvala sam ih te im sve ispričala. One se boje više od mene i sve je ovo sumljivo. No ko god da je bio taj netko je htio nešto saznati o meni.

Budim se popodne super... Zaspala sam na radnom stolu. Sve me boli, a najviše kičma. Ustala sam se te obavila svu higijenu i obukla se. Danas je dan za grad. Moram to reći mami.

"Bok mama"

"Bome poranila si" eh mama da znaš što mi se dogodilo nebi mi sad pametovala.

"Da" rekla sam te si uzela što ću jesti. Kada sam završila sa doručkom pitala sam mamu za grad i ona mi je dopustila. Obukla sam se za šetnju. Uzeti ću Lilu mog psa. Šarplaninac lijep pas. Krenula sam prema parku. Dok je Lila sve više ubrzavala. Mislim inače bi ja trčala, ali moja kondicija kao puž kad krepa. Nakon tridesetominutnog šetanja odlučila sam malo sjesti na klupu a Lili pustiti sa lanca da se valja po travi. Razgledala sam po parku i kafićima isped parka. I nema neke gužve danas. Osjetila sam da je netko sjeo pokraj mene pa sam se trznula.

"Ivane... Šta želiš od mene." Upitala sam ga već naživcirana. Jer takve osobe kao on uvijek te naživciraju.

"Nije mi jasno zašto si takva čitavo vrijeme. Zašto se nebi mogli normalno družiti?" Oho mogli bi probati, ali sumljam.

"Pa gle sad možemo probati, ali ako obećaš da se nećeš ponašati kao govno." Mislim može on obećati, ali ja mu ne vjerujem sve dok ne vidim.

"Može. Znači ispočetka frendovi." Rekao je sa osmijehom na licu. Ima lijep osmijeh, ali Matija. Da... Još ga nisam prebolila, ali pokušavam i trudim se. Slabo sam ga viđala ovih dana.

"Hoćemo na sok?" Rekao je ustajući se sa klupe te pružajući mi ruku.

"Kako god." Slegnula sam ramenima te se okrenula da pronađem Lilu. No nju je mazio neki stranac?

"LILA" Izderala sam se da me čuje. Taj stranac je samo nestao, a Lila je dotrčala k meni.

"Tko je to bio s tobom?" Tiho sam upitala Lilu dok sam je vezala.

"Idemo?" Ivan je upitao te smo krenuli prema kafiću.

Lilu sam ostavila vani. Inače tu ima žena koja čuva pse i ostale životinje pa sam joj dala Lili da nebi išla u kafić s nama. Ušli smo zajedno dok su brojni pogledi ljudi bili na nama. Sjeli smo za stol te sam naručila sok dok je on uzeo nešto alkoholno.

"I kako se snalaziš u Zagrebu?" Upitala sam ga dok sam ispijala svoj sok na slamku.

"Pa dobro je. Lijep je grad i sve stoji super. Društvo je top i tako." Odjednom mi je zazvonio telefon. Bio je to Matija.

"Idem ja do toaleta" rekla sam dok je on samo kimnuo glavom.

Čim sam ušla u toalet koji je bio prazan javila sam se.

"Matija što hoćeš."

"Želim da iste sekunde dođeš kod mene"

"Jesi ti pri sebi. Pio si zar ne?"

"Ti si kriva za sve."

"Ja? Ja sam kriva za to što si se igrao sa mojim osjećajima manje od 5 minuta. Nismo nikada ništa imali i nemam razloga da budem za nešto kriva."

"Lažeš."

"Da, lako je reći da lažem. Molim te ostavi me na miru želim te zaboraviti zauvijek." Izderala sam se na slušalicu te poklopila.

"Je li sve u redu" Iznenadio me duboki muški glas iza mene. Trznula sam se te se okrenula i susrela s njim. Zaboravila sam mu ime, ali ovo nije normlano. Ovo je zabranjeno da netko bude ovako lijep i ozbiljan u isto vrijeme.

"D-da da sve je u redu" rekla sam mucajući te brzo izletila iz toaleta. Što sam ja upravo vidjela? Da, vidjela sam njega. Osobu koja mi je jučer odvukla pažnju. Dobro je smiri se. To je bila slučajnost inače te nebi ni pogledao.

"Je l' idemo?" Upitao me Ivan.

"Da može." Izašli smo iz kafića te sam otišla po Lilu. Do kuće me otpratio Ivan i poljubio me u obraz na odlasku. Malo je prebrzo ovo što se događa, ali super je osoba kad je sa mnom. Sad moramo vidjeti kako će ići dalje.

Upravo je pola 8 navečer. Bilo bi pametno da se krenem spremati za grad. Javila sam se Ivanu.

Ja: E

Ivan: Htjeo sam te pitati hoces veceras do grada mogu odvest tebe i Inu i Elenu ako ce one ici

Ja: Moze

Ivan: ❤

Rekla sam Ini i Leni da će nas Ivan voziti. Elena je poludjela od sreće, a Inu zanima kako to da smo se sprijateljili. Sve u svoje vrijeme. Obukla sam crnu široku haljinu do koljena i super mi stoji. Čak ni trbuh mi se ne vidi.
Dok sam se ja našminkala, nisam nešto pretjerano i dok sam ufrčkala kosu te stavila lančić koji sam tražila 20 minuta i na kraju sam ga našla u Felixovom krevetiću. U potpunosti sam sigurna da mi mačka ne nosi lančiće.
Vani sam čula sirenu od auta te sam brzinom puža izašla van. Ivan je bio u autu. Barem je mogao izaći da mi otvori vrata ipak sam ja kraljica Elizabeta II.

"Ivane?"