Dramione-zabranjena ljubav

Peron 9 3/4

Radnja se vrši početkom sledeće školske godine, početak 6. razreda. Takodje, u priči je živa većina likova jer mislim da priča ne bi bila zanimljiva bez njih. Priča je fanfiction tako da će biti nekoliko izmišljenih detalja.
-----------------------------------------------
Draco P.O.V.
Danas je 31. jul. Sutra krećem u školu. Iskreno, radujem se. Mislim gotovo je, zar ne? Nemam čega da se brinem. Nema Vold.. znate na koga mislim. Ne razumem zašto, ali i dalje se bojim izgovoriti to ime. Nešto se promenilo u meni. Mislim, ne osećam preteranu mržnju u zadnje vreme. Pomalo se bojim svog oca. U Azkabanu je na svu sreću. Majka je sa mnom. Ponaša se prema meni još lepše nego inače. Verovatno zna koliko sam zabrinut zbog oca. Moram priznati, u zadnje vreme ne mogu skloniti onu Granger sa uma. Ali šta da se brinem, pa ja sam Draco Malfoy, meni se ne mogu svideti mutnjakuše! Mislim, da nije mutnjakuša možda bi i..ma šta i da mislim mutnjakuša je i tačka. Nemam vremena ja za takve poput nje. Pansy se sprijateljila mnogo sa Grangericom i Ginny, ne razumem je ali ok. Mislim, većina njih se sprijateljila, ali ja mogu da obećam da ništa neću imati sa Griffindorcima, fuj brate.
septembar.
Ustao sam rano ujutru i pripremio stvari za školu. Dobro, možda neće biti tako loše u školi. Naravno ako izostavim činjenicu da ću videti Pottera i njegove potrčke. Ali ok, biće tamo i moji prijatelji. Pozdravio sam se sa majkom na izlazu iz kuće i krenuo sam ka peronu. Nisam više balavac pa da me mama vodi. Prisetio sam se vremena kada su me mama i tata doveli na peron prvi put. Iskreno, nije mi teško bez oca. Uvek je želeo da nas se svi boje i da nam se dive. Nije me nikad ni preterano voleo.
Zvuči okrurno, ali nadam se da ga neće pustiti iz Akabana. Stigao sam na peron. Skoro niko još nije stigao. Uočio sam neku devojku koja je stojala sama, bila je..prelepa, ne izgleda mi poznato. Čekaj? To je Grangerica? Ne moguće. Bila je duplo lepša nego inače. Mislim bila je uvek lepa ali sada..Imala je ispeglanu kosu, ovako još lepše izgleda. -Prilično impresivno za mutnjakunju-promrmljao sam u bradu i nasmešio se sam sebi. Možda i grešim u vezi nje. Jao, zašto je samo mutnjakinja. Ovako nikada neću dozvoliti sebi da je volim.
Našao sam Pansy i Blaisa. Rekli su mi da ćemo sesti sa Weasleyima Potterom i mutnjakušom. Naravno da nisam pristao. Ne pada mi na pamet. Krenuli su da me vuku za ruku i odveli u odeljak. Naterali su me. Namršteno sam ušao. Seo sam preko puta mitnjakuše. Gledala me je. Mogao sam to da osetim. Nije sklanjala pogled duže vreme, što me je mnogo nerviralo. Pogledao sam u nju da bi skrenula pogled. Konačno.

Hermiona P.O.V.
Stigla sam na peron i zagrlila se sa svima. Bila sam mnogo srećna. Seli smo u odeljak. Došli zu Draco, Pansy i Blaise. Videlo se da je Draco nateran. Ali ipak, nije nas zvao ružnim imenima, nije čak ni prevrnuo očima. Samo je seo. Bio je tako lep. Molim, Hermiona? Draco ti ne može biti lep. Mislim on dobro izgleda, stvarno dobro izgleda, ali on je nasilnik i vredja te, ono, od uvek. Ja stvarno verujem da se ljudi menjaju. Ali da li je moguće da se neko popit Draca promeni? Mislim da sam se zaljubila u njega. Ali ne mogu! Prosto ne mogu! Govorila sam sama sebi kada sam shvatila da buljim u njega već duže vreme. U tom trenutku me je pogledao predivnim plavim očima. Skrenula sam pogled iste sekunde. Nadam se da nije primetio da sam ga gledala. Svi smo pričali i smejali se, ali Draco kao da je bio odsutan. Posle malo vremena je izašao iz odeljka. Krenula sam za njim. Želela sam pričati. Otišao je do dela gde se nalazi muški wc, a ja sam naravno čekala ispred. Došao je neki učenik do mene, bio mi je poznat ali nisam mogla da se setim njegovog imena. Odmerio me je i zatim ščepao za ruku i podigao mi bradu rukom. Bio je snažan, nisam se mogla pomeriti. Počeo mi se približavati -Pusti me molim te.-rekla sam mu krhkim glasom. -Neće moći-jezivo se nasmešio i sve jače me stiskao. Pustila sam suzu. -Ostavi je iste sekunde-veoma poznati duboki glas obratio se nasilniku koji me je držao. Malfoyev štapić bio je uperen u učnika. Ostavio me je i otrčao sa licem mržnje. Malfoy je krenuo da se vraća u odeljak bez reči. Nije me ni pogledao. -Hvala Draco-rekla sam zahvalnim glasom. -Šta si radila ovde?-upitao me je nežnim glasom. -Želela sam da te pitam, šta te muči, da li je sve u redu?-moje pitanje ga je začudilo. -Lutko, ne treba to da te muči, dobro sam, hvala na pitanju.-nasmešio mi se. Stvarno prelep osmeh. Ahh mislim da ću se istopiti. Stigli smo u Great Hall. Dumbledor je pozvao nove učenike da udju. Sećam se kada sam ja bila prvi razred. Najbolji dani u mom životu. Šešir za razvrstavanje je otpevao svoju pesmu i počeo razvrstavati učenike po sobama. Nakon toga sledila je gozba. Toliko hrane! Imala sam osećaj mučnine posle jela. Mislim ko se ne bi najeo pored svega toga. Stigli smo u svoje sobe. Sela sam sa Ginny na krevet pričale smo duže vreme nakon čega mi je stigla poruka od Pansy. Želela je da dodjem u Slytherinsku sobu da prespavam. Mislim to jeste protiv pravila, ali nije mi prvi pit da ću se iskrasti. Znala sam takodje da me niko ne bi cinkario jer smo svi bili veoma bliski. Samo da me ni jedan profesor ne sretne. Bila bih u nevolji. Krenula sam ka Slytherinskoj sobi, hodnici su bili hladni i mračni. Obuzeo me je strah. Prosto sam počela trčati i nisam mogla stati, čula sam korake koji mi se približavaju. A onda, zabila sam se u visoku osobu hladnih ruku koja me je pribila uza zid. Profesor Snape je prošao pored i skrenuo u drugi hodnik. -Vau spašavam te već drugi put danas. Mogla bi se paziti malo.- Tako je, spasio me je Draco Malfoy.

Zdravo ljudi, ovo je prvi deo, nadam se da vam se svidja, sutra ide novi deo❤️