21620
hejj,
malo mi se filiozofiralo pa sam došla ove hahhahaha. Poprilično sam neodgovorna kada je u pitanju ovaj random i nisam u opšte redovna (halo Teodora izbacila si jedno poglavlje pre mesec dana i nestala sa planete zemlje). Iskreno nema nikakav specijaln razlog, jednostavno sam prestala da pišem. Žao mi je zbog toga jakoo al jednostavno ne mogu da nateram sebe da sednem i da pišem, a i nemam neku inspiraciju. Ona brzo dodje ali još brže prodje. Juče (ja mislim?) sam izbacila novu pesmu pa ako želite idite pogledajte (kakav self-promo okne). Imala sam razne ideje za tekstove ove ali nisam ih zapisala tako da ništa sad od toga...Jedine ideje koje se sećam jeste to da sam htela nešto motivaciono da pišem vezano za zdrav život, vežbanje i tako to ali me je sad to prošlo i sad je gotovo neće biti ništa od toga. Jojjj koliko meni sve zvuči glupo kad napišem, čak mi je i ime randoma glupo ali nemam ideju za neko drugo ime niti imam ideju kako da ne pišem ovako glupe stvari/tekstove. Takodje sam (pre mesec dana) počela da pišem priču i napisala nekih dve hiljade reči ali sad mi se to ništa ne svidja. Zapravo priča mi je donekle dobra (i ako je ljubavna ali ja ne znam ništa drugo da pišem HAHAHA) ali ne svidja mi se načn kako sam pisala, izgleda mi kao da ju je pisala neka trinaestogodišnjakinja (no offense) ali ne svidja mi see. Pokušala sam da popravim ali sad je nekako još lošije. Sve bolje od boljeg, znam. Svidjaju mi se karakteri i ostatak napisane priče (u mojoj glavi) ali imam problem kako da ih predstavim i sve spojim u priču i da napravim da priča jednostavno ima tok. Nekako mi se radnja presporo odvija i mislim da previše opisujem situacije.Onda mi je pala na pamet jedna dobra ideja, da pišem kao male dogadjaje i da to budu poglavlja ali KAKOO. Pisanje je jako teško i to sam tek shvatila kad sam sama krenula da pišem. Iskreno svaka čast svi piscima priča, SVAKA VAM ČAST. Plus ako pišete više priča istovremeno, nemam reči kapa dole. Bolje možda ja da se držim mojih kratkih pesmica i tako inspirativnih tekstova kad mi dodju tako spontano. Al' opet želim da napišem priču. Au koliko dramim a i nerviram se. Opet znam da je vežba potrebna i vežbaću!!! Naučiće Teodora priče da piše, samo ne još.Da budem iskrena, imam prevelika očekivanja kad je u pitanju moje pisanje priče. Želim da sve bude perfektno i savršeno (što mi se čini nemoguće sa mojim (ne)veštim pisanjem), samo želim da ne bude dosadno i da pretvorim moju višemesečnu priču (koja se odvija kod mene u glavi) u delo i da neko drugi može da vidi, proćita i ako želi da svoje mišljenje. Onda razmišljala sam da pišem knjigu sa malim pričicama, svaka pričica a.k.a. poglavlje bi bilo za sebe). Tu bih se izgubila jer mislim da nemam dovoljno mašte za to i da jednostavno ne mogu da stvorim toliko likova a da ni jedan ne bude sličan sa onim drugim. Ovako kad pogledam mnogo mi je jednostavnije da pišem pesme a i volim da ih pišem. Volim i priče ali nekako sa pesmama je lakše, nemam pojma kako mi je to lakše ali dobro.
I da to bi bilo to za sad, ne znam šta bih još dodala tako da očekujte pe ponovo tamo negde krajem Jula hahahaha
love u <3
