21420
hejj,
ovo je tekst koji sam pre nekoliko dana napisala i samo sam želela da ga podelim jer me je baš pogodila tema i mnogo sam razmišljala, razne scenarije kako je došlo do toga, tako da izvinite ako je malo ne povezano pokušavam da se fokusiram na jednu misao kada pišem ali je teško kada ti glavom leti hiljadu misli.
Šta rade ljudi kada izgube onog koga vole? Mislim u partnerskom smislu. Zavole tu jednu osobu, shvate da su sve ljubavi I zaljubljenosti pre te bile nebitne, vide budućnost sa tom sobom, pomisle da su našli drugu polovinu iliti srodnu dušu. Onda samo odjenom, iz poznatog ili nepoznatog razloga, izgube tu istu osobu. Svesni su šta su imali, svesni su da su to izgubili I postavlja se pitanje: šta sada? Volela bih da čujem nečije iskustvo, pa makar to bio I stranac, želim da saznam priču. Želim da saznam pravu, istinitu, priču. Želim da saznam I naučim iz nečijeg iskustva kako je to imati I misliti da je to ta osoba za ceo život o kojoj vam pričaju još kao mali I da ćete sa njom imati srećn kraj a onda se desi nešto I gotovo sva magija, sva ljubav je prekinuta. Nije nestala jer ljubav ne može tek tako da nestane. Kako je moguće da tako neke jake I istinske ljubavi se prosto ugase, nenadano I bolno. Iskreno nisam sigurnija šta me više zanima, kako je moguće da se istinske I prave ljubavi raspadnu ili kako čovek preživi tu polomljenost jer zna da nikad nikoga neće tako voleti. Da li se ljudi samo pomire sa time? Sigurna sam da pate ceo žiivot, kao I svaka bol ne vidi se stalno I svakodnevno ali je tu duboko u nama. Kako ljudi nastave? Kako imaju želje I snage za dalje? Kako dopuste sebi? Da ponovo osećaju ljubav, ili bar misle da je to ona, a I da tu drugu osobu zavuku na neki način I ne kažu joj o toj jednoj? Kako mogu da vole ako znaju da to neće biti kao pre, tako jako I istinito? Kako ljudi mogu da čuvaju tave tajne čitav život od svojih partnera? Ne godinama nego decenijama. Sa jedne strane razumem ih, moraju da nastave dalje, žele. A sa druge strane ne razumem ih u opšte, kako mogu I sebe I tu drugu osobu da zavlače. Kako? Kako mogu da budu sa njom decenijama a nikada da joj ne kažu ko je njihiva najveća bol I ljubav bila? Kako mogu da budu sa nekom drugom osobom ako znaju da nikada neće moći da pruže tojo osobi ono što su pružili svojoj pravoj ljubavi? Nije u pitanju samo njihov život već I tuđi. Najiskrenije bih volela da se ovakva situacija nikome nikada ne desi ali svet je okrutan I nažalost ovakve stvari/situacije se dešavaju I ljudi pate. Vole. I pate. Nekako šta sam naučila sam svojih 15 godina jeste da ljubav I bol dolaze zajedno. Lančana reakcija ja bih rekla. Niko nije bezgrešan I ljudi povredjuju sebi drage ljude samo razlika je kad to neko radi namerno ili nenamerno I ako to nenamerno nekad može više da boli. Voleti I patiti, I ta dva glagola idu zajedno, jednostvno je kada voliš moraš I da patiše jer tako je zapisano. Zato kada nekog voliš spremi se i da patiš, da li ste se nekada zapitali da li je neko vredan vaše patnje? Možda jeste-a možda ne elem nije to sada bitno, bitnije je vi što ste se zapitali kada ste se zapitali? Verovatno se velika većina vas to zapitala tek na kraju odonosa sa osobom koja vas je povredila jer kada pitate sebe da li je ta osoba vredna vaših suza I kada sagledate ceo vaš odnos I shvatite da nije. Jer ako ćemo realno svako kome je stalo do vas vas ne bi terao svako veče da plačete zbog njega a ta njega to ne zanima. Okrutno je. Kada sagledamo sve ovo možda nekima bude jasno zašto neko drugi se plaši ljubavi I tog glagola "voleti". Meni je jasno jer je mene prvu strah jer znamo da sa ljubavlju ne dolazi samo ona I onaj lep deo nego I bol, ne baš tako lep deo. Neki ljudi pričaju "pa šta ako će posle boleti, ljubav je vredna toga", iskrena da budem niko me još nije uverio u to da je ljubav vredna patnje. Lažem, jeste me uverila jedna osoba I za nju bih život dala. Zbunila sam vas, I sebe sam. Ali bar za mene nije jednostavno voleti nekoga, mora da mi dokaže to. Pobegla sam sa teme totalno ali nadam da ste nešto zaključili. Iskreno vam mogu reći kada sam počela da pišem ovo vreovala sam da ljubav nije vredna patnje ali sam shvatila da jeste samo birajte prave ljude I nikako ne dozvolite da reč "voleti" izgubi smisao i značenje u vašem rečniku.
Danas se to prečesto dešava, nemojte I sa vama to da bude slučaj.
bye for now, love
