"Želim dva hamburgera, cheeseburger, dupli cheeseburger, četiri pomfrita i jedan sladoled od čokolade, a za piće dve mineralne vode, dve fante i jedan sok od jabuke."
"Jebote, Lea."
Filip promrmlja, a onda Lea plati narudžbinu, preuzme je i smesti je kod mene u krilo.
"Niki, za tebe i mene su dva hamburgera i dve mineralne vode, za Filipa cheeseburger i fanta, za Viktora dupli cheeseburger i fanta, a za Maksima sladoled od čokolade i sok od jabuke."
Gledam je dok nam govori koja hrana je namenjena za nas, a onda me pogleda.
"Ne želim da idem gladna i tvom sinu sam obećala sladoled. Viktore, hoćeš li mi dati adresu restorana?"
Pružio joj je svoj telefon, a pre toga joj uključio navigaciju koja će nas odvesti do restorana u kojem će se Goran sastati sa Anom.
Prošla su tri meseca, a ja sam se svega setila. Setila sam se ko sam i šta se desilo te noći u hotelskoj sobi. Goran ne zna da sam se svega setila, a ne zna ni da znam da će se sastati sa Anom. Tog dana kada sam bila u svojoj kući sam se onesvestila i Lea me je odvezla do bolnice u kojoj sam bila nekoliko dana, a onda sam odlučila da se Lea, Viktor, Filip i ja vratimo u Austriju da bi se dogovorili za naš poslednji zajednički posao.
Nakon što pojedemo hranu, punih stomaka izađemo iz auta nakon što stavimo maske i repetiramo pištolje.
"Dvojica su ispred ulaza u prostoriju i četvorica sa strane."
Viktor me obavesti koliko je osoba Goran poveo iz obezbeđenja, a onda klimnem glavom i brzim koracima krenemo prema ulazu, uđemo u restoran, pa Viktor i Filip srede dvojicu iz obezbeđenja i gosti se uplaše zbog toga što je Lea uperila pištolj u njih, konobari krenu da beže, Viktor i Filip da udaraju dvojicu, a Lea i ja ostalu dvojicu iz obezbeđenja.
"Kada si ovoliko ojačao, slabiću?"
Pesnicom ga udari u lice i padne na pod, pa vidim Viktora kako je uperio pištolj u Gorana, a onda skinuo ogrlicu oko Aninog vrata koju je dobila od Gorana. Goran je hteo da reaguje zbog Viktorovog poteza, ali sam stavila svoju ruku na njegovo rame, vratila ga na mesto i uperila pištolj u njega.
"Zašto su mi te maske poznate?"
Upita me njegov grub glas, a onda se sarkastično nasmejem, pa glavom pokažem Lei da uzme ogrlicu od Viktora.
"To je njeno."
"Nije više."
"Skini masku."
Skinem je i on podigne obrve.
"Impresioniran sam. Devojka koja je zbog mene živa je uperila pištolj u mene."
"Pištolj u tebe je uperila devojka koja je bila srećna pre nego što si naredio Ani da me izbode nožem."
"Ko ti je rekao?"
"Niko mi nije rekao, Gorane. Setila sam se svega pre tri meseca."
"Zašto mi nisi rekla?"
"Ko si ti da znaš?"
"Čovek koji ti je pomogao."
"Godinama si mi davao tablete koje su mi pogoršavale stanje i lagao si sve oko sebe, pa i mene da nisam bila srećna i da sam zato pokušala da se ubijem. Šta da je Maksim stradao?"
"Zar bi ti marila za to?"
"Ja umem da se brinem za razliku od tebe."
Sarkastično se nasmejao.
"Spusti pištolj."
"Neću dok mi oboje ne odgovorite zašto ste mi ovo uradili."
Pogledam u Anino lice koje je pokvareno i podlo, u oči koje samo vide drogu i novac i usne koje se smeju pobedonosno.
"Nikada me nisi volela, zar ne? Namerno si se poljubila sa Stefanom, namerno si htela da me ubiješ i namerno si bila sa Viktorom?"
"Nije te namerno ubila. Ja sam to isplanirao, ali mi je bila potrebna osoba koja može to da uradi. Ana je bila u pritvoru zato što su je Aleksa i Viktor prijavili, a da nije bilo mene, dobila bi zatvorsku kaznu od tri godina."
"Pa je morala zauzvrat da uradi nešto za tebe?"
"Sviđa mi se što sve shvataš."
"Možda mi je život doneo suze, ali tvoji sinovi su mnogo plakali zbog mene. Zar ti nije bilo žao?"
"Ne, zato što sam znao da ćeš se jednog dana vratiti."
"Ali lagao si ih!"
"I tebe sam, ali mi ne možete ništa."
"Ozbiljno?"
Klimnuo je glavom, a onda sam pokazala glavom Lei da pozove goste koji su neočekivani za Gorana i Anu, a za nas sasvim očekivani.
"Imaš nešto u planu?"
"Da, i znaš ko se još složio sa tim?"
"Ko?"
"Tvoja žena."
Primetim kako mu se boje na licu menjaju, a onda policija upadne u restoran i priđu Goranovom i Aninom stolu.
"Gospodine, prijavljeni ste za krađu novca."
"Molim?"
"Stavite lisice i njoj."
"Zašto meni?"
"Zbog pokušaja ubistva."
Vidim Viktora kako se smeje, a onda kako sa Leom i Filipom bacaju pet, a onda im pokažem glavom da krenemo, ali se setim da sam nešto izostavila, pa zastanem i okrenem se prema Goranu.
"Tvoja žena mi je rekla da si dno dna."
"Očekivao sam."
"Ali isto tako da su tvoji sinovi zaslužili mnogo boljeg oca, ali ne brini, oni neće biti kao ti, a pogotovo Aleksa."
Poslednji put ga pogledam, pa u Anu, a onda se okrenem i izađem iz restorana sa ostalima.
"To je to?"
Viktor, Filip i ja se okrenemo prema Lei.
"Naš posao je završen, ali ne i naše prijateljstvo."
Pogledam u Viktora, a onda i on u mene.
"Ti si mi drug, znaš to?"
"Naravno."
Zagrlim ga najjače što mogu i setim se njegovog najboljeg druga i kroz glavu mi prođe kroz šta je sve morao da prolazi kada je saznao da sam sa Viktorom.
"Ta Nikolija je bila zaljubljena u tebe i možda će biti zauvek, ali ova ovde ispred tebe..."
"Znam, Niki, sve znam."
Nasmešimo se jedno drugome, a onda ponovo zagrlimo.
"Moj drug zaslužuje da budete porodica."
Poljubio me je u obraz, a onda pogledamo u uplakanu Leu.
"Nemoj da mi kažeš da plačeš zato što više nećeš raditi ovakve stvari?"
"Bilo je lepo raditi ih sa vama."
"Pusti plakanje, već pošalji dadilji adresu i reci joj da dovede Maksima kod Stefana i Alekse."
Brzo uđemo u auto, a još brže stignemo ispred njihove kuće i po broju auta shvatim da su svi tu, ali nemaju pojma da sam ponovo ona stara, da želim da budemo ono što smo bili i da želim da osnujem porodicu sa onim ljudima koje sam zaslužila da imam u životu. Pokucam na vrata i otvori nam služavka, nasmešim joj se i setim je se zato što je to ona ista služavka koja me je prvi put videla kada sam došla sa Aleksom, a onda mi se nasmešila i pustila nas da uđemo.
"Da li možeš da baciš ove maske? Možeš i da ih spališ, ali samo da ih više ne vidim."
"Naravno, gospođice."
"Zovi me Nikolija."
Klimnula je glavom i otišla u kuhinju, a mi smo otišli u dnevni boravak gde su bili Stefan, Aleksa, Anastasija i Mila.
"Lea, vratili ste se?"
Lea klimne glavom Stefanu, a onda Aleksa podigne glavu i pogledi nam se spoje.
"Nikolija, izgledaš drugačije."
"To sam čekala da neko od vas primeti, Stefane, a pošto si ti primetio, prvo ću tebi reći da sam se svega setila i da sam ponovo ona stara Nikolija."
Anastasija i Mila pogledaju u jedna drugu, Stefanu se stvori osmeh na licu, a Aleksa me i dalje gleda i ne skida pogled sa mojih očiju.
"Setila si se?"
Sa osmehom klimnem glavom Stefanu, a on mi sa još većim osmehom priđe i čvrsto zagrli.
"Zašto nam nisi rekla?"
"Bila sam u bolnici, a posle sam se vratila u Austriju, ali sada sam ovde."
Pogledam u Aleksu.
"I ne idem nikud."
"Bolje bi ti bilo."
Čujem kako Aleksa nešto priča sebi u bradu.
"Nešto si rekao?"
"Učinilo ti se."
"Tebe se nisam setila, a i nemam čega da se setim."
"U pravu si."
"Šta radiš to?"
Lea me tiho upita, a ja je dodirnem rukom i dam joj do znanja da bi trebalo da ćuti.
"Devojke, znate da ono nije bila vaša najbolja drugarica, ali sada kada se sećam svega, možemo li da..."
Ne završim rečenicu, već za sekundu budem zarobljena u Anastasijinom i Milinom zagrljaju i ne zažalim zbog toga.
"Nedostajala si nam."
"I vi ste meni."
Grlimo se, a onda primetim kako Viktor prilazi Aleksi, šapuće mu nešto, a onda obojica pogledaju u mene, pa Aleksa izleti iz kuće.
"Sećaš ga se, zar ne?"
"Naravno da ga se sećam, Stefane, ali to mu je za sve onk što je radio dok sam bila sa tobom."
"Mislim da si mu dovoljno priredila."
"Misliš?"
"Totalno."
Osmehnem se, a onda me služavka obavesti da je dadilja stigla sa Maksimom, pa joj kažem da ih odmah pusti da uđu.
"Želim da vas upoznam sa svojim sinom. Znam da je sve iznenadno, ali zaslužujete da ga upoznate."
"Mama?"
Začujem najmiliji glas na ovom svetu, a onda se okrenem prema Maksimu i za tren se nađe u mom zagrljaju.
"Mamino."
"Zar ne mislite da liči na..."
"Aleksu?"
Lea završi pitanje umesto Anastasije.
"Oh, da, liči."
"Mamino, reci ovim ljudima kako se zoveš."
"Ja sam Maksim."
"Lepotane, ja sam Stefan, tvoj stric. Mogu li da te zagrlim?"
Klimnuo je glavom i čvrsto se zagrlio sa Stefanom.
"Volim te."
Tiho mu kažem dok se grli sa Maksimom, a on mi se osmehne.
"I ja tebe."
Sat vremena kasnije sam saznala gde je Aleksa otišao, pa sam sa Maksimom pošla u hotel u kojem boravi kada želi da bude sam, a sada ima razlog zato što je pre neki dan raskinuo sa Saškom, pa je upao u depresiju. Na samu pomisao da se to desilo se nasmejem, pa me Maksim pogleda i verovatno se zapita zašto se smejem, ali me ne upita.
"Mamino, znaš kada sam ti rekla da ne znam gde je tvoj tata?"
"Da."
"Saznala sam."
"Kako si ga pronašla?"
"Setila sam se u glavi gde stanuje."
"To je smešno. Zašto se toga nisi setila otkako sam se rodio?"
"Nisam mogla da se setim, mamino. Kako ti se svideo sladoled koji ti je tetka Lea kupila?"
"Prelep je, ali tetka Lea je lepša."
"Sviđa ti se tetka Lea?"
"Mnogo je lepa i baš mi se svidelo dok me je čuvala. Mama, a šta će biti sa onim dekom?"
"Ne znam, mamino."
Stefanu sam rekla sve, a sada planiram i Aleksi. Stefan je bio šokiran onim što sam mu rekla, pa čak ne može ni da poveruje na šta je bio spreman, a tek da se njegova majka složila sa tim da ga privedu. Goran će ostati Maksimov deda, ali ne i čovek koji će mi naređivati ko je sledeći čovek kojeg trebam da opljačkam sa Leom.
Parkiram se ispred hotela, izađem iz auta, pomognem Maksimu da i on izađe, a onda uđemo u hotel i krenemo prema recepciji.
"Izvinite, ali ne dajemo informacije."
Prevrnem očima nakon što upitam koji je broj Aleksine sobe.
"Ja sam majka njegovog deteta i očekuje me."
"Sto šezdeset osam."
Zahvalim se, pa liftom krenem prema tamo i pokucam desnom rukom na vrata dok levom držim Maksima za ruku kojeg gledam s vremena na vreme i osmehujemo se jedno drugome. Aleksa nam otvori, pogleda u mene, pa u Maksima, a onda spoji obrve kada ponovo vrati pogled na mene.
"Šta radiš ovde?"
"Došla sam da razgovaramo i da te upoznam sa nekim."
Pogledam u Maksima.
"Maksime, ovo je Aleksa, tvoj tata."
Pogledam u iznenađenog Aleksu.
"Aleksa, ovo je Maksim, tvoj sin."
