Boli me ukus vazduha
Steže,vuče za obraze.
Zar prsti ne osećaju
hladnoću moje duše?
Ulice,sve su predivne
U svojoj odvratnoj pustoši
Ali,ja,zar ja nekad nebeska
da padnem na takva iskušenja?
Plavičasti ostaci snega tu su.
Vetrovi izdajnici tu su.
Zalepljeni ledni kristali tu su.
A klupa?Gde je?
Gde sada da odmorim duh svoj?
Gde da ispustim mračne uzdisaje
straha u lokvi bele magle?
Gde da naslonim smrznuta leđa?
Gde da zapalim cigaretu?
Pogledi se trkaju za nagradu
Punu zloslutnog dima
I nalaze samu,pomalo zaleđenu
žrtvu
Jednu jedinu klupu.
Sedam bez osećaja stida
Da sam jedina koja tumara
Ovim putevima jadnim
Mizernim zimama sa malo snega.
Cigaretu palim.
I ponovo se utapam u nešto.
U nešto neobojivo,svetlo.
Utapam se u dim
I odlazim.