Gledaš me
kao da si video nešto.
Proučavaš moje oči,usne,telo
sa milinom toplog julskog sunca.
A ne znaš.
Dušo,
Ti si za mene svetlo
a ja sam istrošeni leptir.
Lastavica bez putokaza.
Želiš me,
a ja nemam ništa da ti dam.
Da stavim ulog na sto nemam.
Ja sam niko
I ja sam svako.
Imaš nadu za nas.
A mi smo crno i belo.
Ti znaš da se siva ne prihvata.
Zašto bi se onda mešali?
Ti planiraš sreću,
A u mom srcu tuga je večiti gost.
Nema mesta za nadu.
Ja sam ti dragi zemlja
Koju gaziš svako jutro.
Ja sam odbačena
i oštećena roba.
Sreća me ignoriše,
A tuga poziva u svoj stan
Skoro svaki put.
Pristaću.
Idi dušo.
