Zavisni

Drugo poglavlje

Ne znam koliko sam spavao, ali buka koja je dolazila sa ulice mi je govorila da je dan već počeo. U kupatilu, osoba koja me je posmatrala iz ogledala mi se činila drugačijom. Da, osećao sam se drugačije. Nisam imao plan ispred sebe. Po prvi put nisam imao isplanirano sve. Svaki sekund svog dana. Ceo svoj ivot. Kontrol frik. Pa, bivi.

Nisam se obrijao, samo sam se istuirao i obavio higijenu. Poslovna odela sam zamenio farmerkama i majicama. Bio sam smean sam sebi. Armani i Prada plaču za mnom, znam. Obuo sam patike i krenuo po kafu. Jo uvek nisam kupio hranu niti ostale potrebtine. Za sad, samo mi je kafa bila u glavi. Kafa i

Vrata stana preko puta mog su se otvorila u istom momentu kad i moja. Devojka, duge crne kose, u crnoj olovka suknji, beloj koulji i vrtoglavo visokim potpeticama je upravo naputala stan. Blenuo sam u njeno lice kao neki tinejder. Mnogo lepotica je bilo u mom krevetu, ali ova ih je sve prevazila. Krupne oči boje lenika su me gledale gotovo uplaeno. Usne su joj bile blago otvorene i ja sam mogao da primetim da podrhtavaju. Lepo lice i vitka figura su činili neodoljiv sklad. Poeleo sam je istog trena. Tu, u hodniku, na prljavom podu. Maniri Stefane, maniri.

- Dobro jutro. - izgovorio sam konačno. Glas mi je bio hrapav od viesatnog spavanja i odmah sam zaalio zbog odluke da se ne obrijem.

Samo je klimnula glavom i zaključala vrata. Zvuk njenih potpetica je odzvanjao hodnikom. Borio sam se sa eljom da potrčim za njom. eleo sam da joj čujem glas. Bio sam siguran da ima divan, seksi glas. No, nisam eleo da pomisli da sam neki napaljeni neandertalac. Iako je, definitivno, izazivala takve osećaje u meni.

Krenuo sam hodnikom polako, dajući joj vremena da odmakne. U vazduhu se osetio miris vanile i ja sam se okrenuo gledajući da ono malo stvorenje koje mi je upalo u stan juče, nije negde u blizini. Hodnik je bio prazan. Slegao sam ramenima i spustio se niz stepenice.

- Imaj lep dan, Bjanka. - matori upravnik zgrade kog sam papreno častio da ćuti i nikome ne spominje moje pravo ime, je zatvarao vrata za devojkom koja je malopre u meni izazvala ivotinjski nagon.

- Dobro jutro, gospodine. - pruio mi je ruku i snano je prodrmao. Sviđali su mi se ljudi koji imaju snaan stisak.

- Dobro jutro, Davide. Gde ovde mogu da nabavim dobru kafu?

- Imate Starbaks na svakih stotinak metara, gospodine. Ne moete omaiti.

- Hvala, Davide. Prijatan da.

- Hvala, gospodine. Takođe. - otvorio mi je vrata i mene je dočekao miris izduvnih gasova, kafe i vrućeg peciva. Izgleda da je to bio Menhetn.

***

Volela sam jutra. To mi je omiljeni deo dana. Budila sam se uvek dva sata pre početka radnog vremena. Svakog jutra sam radila vebe. U stanu. Članarine za teretane ili neke fitnes programe su kotale pravo malo bogatstvo. Zato je You tube bio besplatan.

Tu, oblačenje i malo minke i ja bih bila spremna. Kafu bih uvek pokupila usput. Rutina mi se sviđala. Rutina je dobra. No, to ne znači da je neto neće poremetiti.

Dok sam zaključavala vrata mogla sam da osetim njegov pogled na sebi. Gotovo me je prio. Prolazio je kroz moju odeću, kou, a zatim meso i pogađao pravo u samu nutrinu mog bića. Plaio me je. Zato mu nisam nita ni odgovorila. Briga me, neka pomisli da sam nekulturna. Bolje to, nego da prepozna moj glas.

David mi je poeleo lep dan i ja sam gotovo istrčala iz zgrade. Starbaks je bio moje omiljeno mesto. Iako sam pila samo crnu kafu bez ećera, a Starbaks je nudio ogroman izbor, ipak mi je bio omiljen. Red je i ovog jutra bio dugačak.

Pogledom sam obuhvatila ulicu, nadajući se da se on neće pojaviti. Ali, naravno. Nisam znala koliko lokala Starbaksa ima na Menhetnu, ali ima ih mnogo. I on je morao da uđe ba u ovaj. Morala sam da priznam da mu farmerke stoje odlično. Kao i ta obična majica. Izgledao je skupo. Papreno skupo. I tako dobro. Mislim da je greh izgledati tako dobro. Koračao je polako. Samouverenost je vritala iz njega. Kladila bih se da ene trče za njih, bacaju se na kolena. Znam da ja bih. Samo mu to nikad ne bih priznala. Uao je unutra i stao tik iza mene. Miris nekog skupog, muevnog parfema mi je napunio nozdrve. Zatvorila sam oči. Poelela sa istog trena da se bacim na njega. Pobogu, gde mi je bio moral?

- Dobro jutro, kominice. Mislim da se nismo upoznali. - dah koji je mirisao na mentol mi je prostrujao pored uha. Progutala sam knedlu, pročistila grlo i nakaljala se.

- Dobro jutro. - proaputala sam.

- Ne nalazimo se u biblioteci ili na nekom svetom mestu, ne morate da apućete. Osim, naravno, ukoliko ne smatrate Starbaks svetim mestom. - nastavio je.

Ha, poelela sam da se nasmejem. Hm, dugo to nisam tako iskreno poelela. Odmerila sam ga izbliza i primetila sitne borice oko očiju. Seksi. Kao i po koju sedu vlas u tamnoj kosi. Kao i oiljak du njegove vilice. U glavi, zamislila sam kako jezikom prelazim preko tog oiljka. Pocrvenela sam istog trena. Imala sam utisak da on zna tačno o čemu razmiljam.

- Prehlađena sam, oprostite. - nastavila sam da apućem.

- Izgledate odlično, s obzirom da ste bolesni. Stefan, inače. - pruio mi je ruku. Oklevala sam. Te ruke su mi se činile opasnim.

- Ne plaite se zaraze? - upitala sam i dalje ne pruajući ruku.

- Imam jak imunitet, ne brinite. Jo uvek nisam čuo Vae ime. - ruka je i dalje visila u vazduhu. Nije imalo smisla da ga vie ignoriem. Pruila sam mu ruku i istog momenta zaalila. Slabost koju sam osetila me je naterala da klonem. I to vidno. Prihvatio me je obema rukama, hvatajući me za struk.

- Oprostite, izgleda da imam groznicu. - pravdala sam se.

- Ne biste trebali ići na posao. Da Vas otpratim do stana? - sive oči su me posmatrale zabrinuto.

- Ne, ne, hvala Vam. Biću dobro. - izvukla sam se iz njegovog stiska i popravila malo poguvanu odeću. Konačno je bio red da naručim kafu. Neprimetno sam rekla dečku koji me je sluio svakog jutra da stavi kafu gospodina iza mene na moj račun.

Zahvalno sam mu klimnula glavom i krenula napolje.

- Hvala Vam, Stefane. - dobacila sam izlazeći.

- Nema na čemu, Bjanka. - uzvratio je, gledajući za mnom.

Znači znao je moje ime. Zbunjenost i osećaj kao da sam upravo izala iz ve maine nakon centrifuge me nije naputala ceo dan.