Senke prošlosti

Konačno

Istanbul, Turska

Kristina la Rosa

Konačno smo slobodni, nema više zlatnih lanaca.

Sebastiana vodim sa sobom u Italiju, Nik, David i Killer idu samnom i sa Danteom, a Damjan ide u Beograd. Rekao je da ide na zasluženi odmor zajedno sa Lavom.

Dajana i Aleksej su nas podržali i niko nam nije ni reč reko što smo ponovo zajedno što je super.

Oni se vraćaju u New York, a Leo je sinoć otišao sa Darijom negde, znam samo da je papreno skupo.

,,Nik, jesi li sve spakovao?,,

Dovoljno mi je što moram sebe i Davida da pakujem već moram i njega. Ja ne znam kako je on dosad putovao.

,,Jesam, mogu sam ti pomozi Davidu,,

Davidu ponesem samo nekoliko majci od kojih se ne odvaja i igračke.

,,Ljubavi, hoćeš li još neku igračku da poneseš ili ćemo kupiti neke druge kad stignemo?,,

Ja mislim da sam sve spakovala.

,,Hoću moj pistol,,

Naravno, gde da ide bez pištolja.

Ponesem njegov pištolj i stavim ga u ranac.

Killer glasno zalaje i gleda u mene.

,,Ne brini ideš i ti sa nama, niko te neće ostaviti,,

Dok on maše repom Nik se smeje kao lud.

,,Šta je smešno?,,

Večeras treba da krenemo, moram sve da sredim do tad, a niko mi neće pomoći.

,,Ništa samo, posmatram te i gledam kako pričaš sa Killerom,,

Pričam ja i sama sa sobom

,,Navikni se, ima dana gde pričam i sa zidovima,,

Nasmejem se na to i onda krenem da pakujem svoj kofer.

Jeste da nema puno stvari, ali ipak odlučim da ponesem zelenu haljinu i štikle. Prosto obožavam zelene haljine sa otvorenim leđima.

Pored toga spakujem jednu crnu duksercu, helanke i majcu naravno u crnoj boji.

Možda jeste vrućina i preko dana je preko 30 stepeni ali ja ne oblačim ništa sem crne boje.

Kada smo se svi spakovali, odnosno kada sam ja sve spakovala krenuli smo ka aerodromu.

Nikolas Flame

Na aerodromu nismo ni čekali samo su nam rekli da su oba aviona spremna.

,,Nik, hajde ideš samnom,,

Dante me je povukao ka svom avionu.

,,Nemoj da ga maltretiraš, i pazi šta pričaš,,

Kristina ga već ubija pogledom

,,Dobro, shvatio sam,,

Samo je to rekao i posle smo ušli u avion.

U avionu je vladao mir dok nismo uzleteli.

,,Pa Nikolase, kaži mi šta planiraš sa mojom ćerkom?,,

Eto ga, Dante la Rosa je krenuo sa ispitivanjem.

,,Planiram da je oženim jer je volim od trenutka kada sam je video,,

Oženiću je pa makar mi to bilo poslednje.

,,A koliko si siguran da je voliš? Koliko se sećam izdao si je zbog jebene pozicije,,

Jesam, i to je najveća greška.