Senke prošlosti

Gotovo je

Kristina la Rosa

Čekaj malo. On je to mene upravo zaprosio, i to sa onim prstenom kojeg sam ukrala.

Smejem se i ne mogu da verujem, zaplakaću.

,,Da,,

Ne verujem, ljubav mog života me je upravo zaprosila.

Nik sav pogubljen stavlja prsten na moju ruku i ljubi me.

Zaprosio me je sa ukradenim prstenom. Znao je koliko mi se svideo taj prsten, i znao je koliko sam želela da budem na Gininom mestu.

,,Sad smo zajedno, ne ostavljam te,,

Ovo je najsrećniji dan u mom životu.

Više ga ne puštam, on i ja, zauvek.

Nakon nekog vremena odlučili smo da se vratimo kući. Vreme je da svima kažemo novosti.

Polako ulazimo u kuću i čujem Davida kako vrišti.

Brzo krenem da trčim prema vrisku i kada sam stigla, videla sam Davida kako se igra sa Danteom.

,,Nadam se da to nije pravi pištolj?,,

Nisam neko ko brani nešto, ali blizu Davida ne želim da vidim nikakvo oružije, on je još mali i ne zna ništa. Ne želim da se povredi.

,,Nije, ne brini. Čudo sijaš?,,

Sijam, blisam. Obično nisam ovakva, ali trenutno sam na sedmom nebu. Nik me je zaprosio.

Nisam ništa rekla samo sam mu pokazala ruku sa zelenim prstenom na njoj. Presrećna sam.

Dante se samo nasmejao i zagrlio me je.

,,Čestitam, ako te povredi reci mi,,

Čvrsto me je zagrlio a ja samo što nisam zaplakla.

Nakon toga, došao je do Nika i prostreljao ga pogledom.

,,Čestitam, ali bude li joj dlaka sa glave falila, poželećeš da umreš,,

Pre ću ga ja ubiti nego ti. Zna se ko je psihički poremećen u porodici.

,,Hvala,,

Nik je suvo rekao, a Dante se nasmejao pa ga zagrlio.

,,A ko ce mene da zagrli?,,

David nas ljubomorno gleda i duri se.

,,Ja ću ljubavi moja,,

Dođem i zagrlim ga. Beba moja.

,,Volim te,,

Volim i ja tebe dušo moja.

,,I ja tebe ratniče moj maleni,,

Obožavam ovo dete.

Ostatak dana smo svi proveli zajedno. Dante je odlučio da napravi neko malo okupljanje kroz par dana a ja i Nik smo razmišljali o svadbi.