6.

255 6 4
                                    

Ovako, zaboravila sam šifru za svoj wattpad, a sa obzirom da ovaj stari telefon moram dati majki, na žalost više ovaj acc neću koristiti :(
Naravno, završit ću ovu priču pre nego što dam telefon majki, takodje ovde imam još dosta neobjavljenih priča i ako me je sada samo sramota njih ipak ne želim ostati bez tih "uspomena". Možda i objavim neku staru pricu ovde.

Sledećeg jutra, Jungkook je malo ranije došao na posao. Navukao je svoj sako i srećno se zaputio prema dečakovoj sobi.

Ipak, njegov osmeh je brzo nestao videvši dečaka kako sedi u bolničkim kolicima u čekaonici, sa koferom pored sebe. Jimin je podigao glavu, rešireći oči kada je ugledao Jungkooka "D-dobro jutro Dr Jeon" Jimin je zamucao pokušavajući svučati normalno.
"M-možda niste čuli, ali danas napuštam bolnicu" Jimin je spustio pogled dole posramljeno. Dečak se nadao da će Jin doći po njega pre Jungkookovog radnog vremena, ali taj plan nije uspeo.

"Želim obljašnjenje" Jungkook je čučnuo ispred dečaka, gledajući ga u oči, u nadi da će Jimin nešto reći, ali ništa.

Jungkook je zgrabio grške od kolica, gurajući ih niz hodnik "Dr Jeon?" Jimin je pogledao zbunjeno "molim vas vratite me" I ako Jungkook nije znao gde se uputio sa dečakom, bol i bes su preovladavali njegovim emocijama.

Ubrzo je stigao u kancelariju, zatvarajući vrata iza njih. Jungkook je gurnuo dečakova kolica do stola, a zatim seo na svoju stolicu preko puta.

"Slušam" gledao je u dečaka nervozno, vrteći prsten na ruci.

"J-a" Jimin je zamucao pokušavajući ignorisati tenziju u toj sobi i doći na ideju neke laži, ali ništa nije radilo.

"S-samo sam želeo da odem i zaboravim na to što se desilo, da zaboravim na vas... Ipak, ja sam samo vaš dosadan pacijent" Jiminov glas se lomio, dok su mu suze navirale na oči, znajući da je pogrešio. "Verovatno to vama nije n-išta značilo..." Jimin je obrisao suze rukavom.

Jungkook je raširio oči u šoku, nije se nadao da će to uopšte čuti od dečaka, ipak bio je siguran da je to bila samo još jedna avantura za Jimina.

Jungkook se ustao sa stolice i prišao dečaku "hej... Znaš da to nije istina" obrisao je Jiminove suze prstom, gledajući ga u oči. "Jimine..." uhvatio je dečakovu malu ruku "Svidjaš mi se... Čak od prvog dana..."

"S-stvarno?" Dečak ga je pogledao iznenadjeno, na što je Jungkook klimnuo sa osmehom.
Jimin je uskiknuo zagrlivši Jungkooka čvrsto, naslonivši svoju glavu na njegovo rame "Dr Jeon"
Jungkook je prevrnuo očima osmehnuvši se "zovi me Jungkook" odmakao se kako bi mogao videti Jiminovo lice.

"Jungkook! Kookie bolje zvuči!" Jimin se zakikotao gledajući u Jungkooka sa sjajem u očima. Jungkook je klimnuo glavom "uredu, možeš me zvati Kookie." Polako je pomerio pramenove kose koji su padali preko dečakovih očiju.

"Mogu li dobiti poljubac?" Jungkook se nasmejao nježno, na što je Jimin odmahnuo glavom "Ne. Nisi me prvo pitao da li želim da budem tvoj dečko."

"Izvini..." Jungkook je kleknuo na jednu nogu "da li pristaješ da budeš moj dečko?" Jimin je uskiknuo srećno "dadada!" zgrabio je Jungkookov sako povukavši ga u nježan poljubac.

Njihov mali raj je ubrzo prekinulo otvaranje vrata, Jungkook je okrenuo glavu prema tom smeru rašireći oči na prizor.

Namjoon, koji je bacio svoju majcu na radni sto, polako je krenuo otkopčavati Jinovu košulju gurnuvši ga uz vrata koja su se nakon toga zalupila, ipak obadvojica su bili previše oduzeti slatkim poljubcima da bi obratili pažnju na ostale.

"Napolje!" Jungkook je zaurlao, na što se Namjoon okrenuo "mislio sam da je prazno" rekao je navlačeći nazad svoju majcu, Jungkook je prevrnuo očima izguravši ga napolje "Izdajmite hotel"
Namjoon se namrštio "stvarno si užasan prijatelj"
"Ćao bebo" Jungkook se nasmejao, zatvorivši vrata pre nego što je Namjoon završio.

Hot Doktor | JikookWhere stories live. Discover now