DANGEROUS (Srpski jezik)

1.deo

Začula sam buku i mama je odjednom utrčala u moju sobu. Izgledala je veoma uplašeno.

-Šta se desilo? Kakva je to buka?- pitala sam zbunjeno.

-Ne izlazi iz sobe i brzo se sakrij negde!- vikala je kroz šapat.

-Šta? Zašto?- pitala sam zbunjeno.

-Ne pitaj me ništa! Samo se sakrij!- govorila je užurbano. Nesigurno sam klimnula glavom. Zagrlila me je i izašla. Brzo sam ušla u orman i pokrila se sa raznim ćebadima. Ubrzo je nekoliko njih ušlo u sobu.

-Gde je ona?!- vikao je neki muškarac. Imao je hrapav glas i zvučao je veoma iznervirano. Nadam se da nije mislio na mene.

-Lepo smo vam rekli da je kod tetke u Kanadi.- odgovorio je moj otac.

-Znam da lažeš!- viknuo je isti muškarac.

-Ne lažem.- branio se moj otac.

-Onda mogu slobodno da te ubijem.- rekao je onaj muškarac. Izletela sam iz ormana.

-NE!- povikala sam. Svi su me zbunjeno gledali. Momak sa kovrdžavom kosom i sa zelenim očima je držao pištolj kod glave mog oca. Zlobno se nasmešio i spustio pištolj.

-A ko nam je ovo?- pitao je zlobno se smeškajući. Počeo je da mi se približava.

-Ne diraj je!- povikao je moj otac i krenuo za njim, ali ga je momak sa braon kosom i braon ocima zaustavio. Kovrdžavi se nije obazirao i ubrzo mi je prišao.

-Kako se zoveš, lepotice?- pitao me je.

-Ne zanima te.- odbrusila sam drsko. Nasmejao se.

-Pa ako ćemo narednih nekoliko meseci provesti zajedno, bio bi red da znam tvoje ime.- rekao je. Raširila sam oči.

-Šta?!- povikali su moji roditelji u isto vreme.

-Čuli ste me. Budući da tvoj otac nema para da odplati dugove, moraću da te uzmem, dok mi ne vrati novac.- rekao mi je ležerno.

-Nema šanse!- povikao je moj otac.

-Onda ću morati da te ubijem. Ti biraj.- rekao je.

-Radije bih želeo da me ubiješ, nego da moja ćerka pati sa tobom!- uzviknuo je moj otac. Kovrdžavi se nasmejao i okrenuo mi ledja.

-Kako želiš.- rekao je i krenuo prema mom ocu.

-NE!- povikala sam i dotrčala do kovrdžavog.

-Idem sa tobom.- rekla sam. Zlobno se nasmešio.

-Spakuj svoje stvari, lepotice.- rekao je. Izvukla sam kofer, koji se nalazio ispod kreveta i ubacila odeću koja mi je prva došla pod ruku. Kada sam završila kovrdžavi se nasmešio i pogledao u onog drugog lika.

-Nemamo više posla ovde. Idemo Zayn.- rekao je i povukao me za ruku, vučeći me ka vratima.

-Ne! Ostavi je! Ne dodiruj je!- vikao je moj otac, trčeći za nama. Sišli smo niz stepenice i izašli iz kuće.

-Ubite me, ali nju ne dirajte!- vikao je moje otac očajno. Bilo mi ga je tako žao, ali nema šanse da dopustim da ga ubiju. Kovrdžavi mi je rekao da udjem u auto, pa sam tako i uradila. Sela sam na zadnje sedište i ubrzo su i Zayn i kovrdžavi ušli i kovrdžavi je pokrenuo auto. Vožnja je protekla u tišini, barem za mene. Zayn i kovrdžavi su pričali nešto, ali nisam ih slušala. Razmišljala sam o svemu. Šta će mi uraditi? Da li će me silovati? Da li će mi uopšte davati vodu i hranu? Da li će me ubiti? Da li će me tući? Da li ću uopšte izaći živa odavde?