OSTALA SAM TVOJA 1 ( Serijal OSTAO - Nastavak Serijala ANĐEO)

PROLOG

Sadašnjost
21vi Septembar 2033ta
Skopje, Makedonija

Josif

Stajao je naslonjen na šank na drugom katu Marakane, koji je tu noć bio zatvoren za ostale goste. Sa pivo u ruci gledao je u lepoticu ispred sebe koja je tu noć slavila svoj osamnaesti rođendan i iz sve snage pokušavao da se suzdrži, da ne dođe do nje i otme je iz ruke onog krelca iz njen razred koji joj se upucava celu noć. Već nekoliko godina režao je kao pit bull na svaki dečkić koji bi se pojavio u njeno društvo. Savkome bi našao manu, jedan je bio previsok, drugi prenizak, treći je bio previše neozbiljan, ostali pa ostali su takođe imali nešto što ne valja. I realno ništa nije valjalo jer ona je bila savršena, princeza na zrno graška, Palog Anđela sa neba, predivna lepotica nazovite je kako želite, ali ona je bila naprosto savršena. Savršena i njemu zabranjena. Zabranjena po svim pravilima, zakonima, moralnih naćela, a opet već godinu dana nije mogao da je izbaci iz glave i kako su dane prolazile sve više je jebao lake žene koje su imali dugu crnu kosu i zelene oči i opet nijedna nije bila ona. Jer ona? Ona je bila jedna i jedina.

Osmeh mu pobegao sa usana kad je lepo otkantala onog krelca koji je već nekoliko minuta pokušavao da je smuva, pa lagano kao da lebdi, a ne hoda zemljom došla je do njega.

"Jel si ti to ostao da dežuraš?" - pitala je pa uzela mu limenku iz ruke i otpila gutljaj. Gledao je u nje kako nateže to pivo koje kao istopljeno zlato klizi njenim grlom, dok ona onako damski sa stilom guta, tu gorću tekućinu.

"Neko je morao, ko je krelac?" - pitao je nakon što je neodređeno odgovorio, nije mu bilo ni na kraj pameti da joj prizna da je dobrovoljno ostao nakon što su se ostali iz ekipe smorili pazeći decu, pa pokupili devojke i otišli pre pola sata.

"Drug iz klasa, gde su ostali?" - nastavila je da ćaska sa njega, dok je sad stajala suviše blizu njega, toliko da su im se stopala dodirivila. Osetio je njen opojan parfem koji mu je bio odlićno poznat, zatim i njen dah koji je imao okus alkohola iz pivo koje je malo pre popila.

"Jeste pre pola sata, krelac. Do kad ćete ostati?" - nastavio je da prića sa njom, iako jedva se suzdržavao da je ne zgrabi i napokon okusi te malene medene usnice. Sad je punoletna, a opet njemu zabranjena.

"Ne znam ti mi reci, ja bi već da idem odavde dosta mi je." - osetio je njene čvrste malene grudi na svoja široka, mišićava prsa, udahnuo je duboko u nameri da obuzda sebe, a nju kulturno odbije od sebe iako mu je srce krvarilo. Na samu pomisao da neki krelac kao onaj od malo pre dira to predivno telo, da ljubi te usnice, neko drugi da je ima kidalo mu se srce. Međutim znao je on nije za nju, ona zaslužuje neko ko će je maziti, koji će joj skinuti sve zvezde sa neba. Nije da on to nije mogao, o itekako je mogao i uradio bi to samo kad bi bila bar malo starija, samo malo. Ovako sa petnaest godina razlike između njih, nije se oauđivao da je dodirne.

"Ksenija......" - pogledao je pravo u oči, tražeći bar jedan mali znak da je pijana, da je preterala noćas iako sve njihove devojčice bile su prilično obazrivi na temu alkohola, nijedna do sad se nije napila toliko da ne zna za sebe, čak što nijedna nije ni bila pijana, možda ponekad malo pripita, ali ništa više od toga. A ova malena ispred njega koja je sa toliko vatre, želje i nade gledala u njega dok je prstima šarala po njegovu košulju, bila je potpuno trezna.

"Šta?" - tiho je pitala, a on na sebe je osetio njeno ubrzano disanje i otkucaje njenog mladog srca. Njegovo je već divljalo isto kao i tvrdo koplje u pantalonama koje je celu noć trzalo na svaki pogled na njeno predivno zamamno telo.

"Bebo nemoj, ne radi ovo nije u redu." - pokušao je, a ona je sklopila svoje tanke prstiće oko njegov vrat. Jeza je preplavila njegovo telo koje se napelo do granice pucanja, a koža se naježila.