Priče Iz Harema
Sedim nad kovčegom.Suze se slivaju niz moje obraze.Ali ja vidim samo tamu.I da upale stotinu sveća neće mi biri bolje.Moj dragi je u kovcegu i skakog trena doći će age da ga uzmu i pokopaju ga.Ovi trenuci mi se čine kao večnost.Za mene vreme je stalo ,i cini mi se kao večnost.Ali kad ga budu uzeli ,vreme neće postojat...