JoyInkwell

Hahah, sad se smijem samoj sebi, jer sam sa svog drugog profila lajkovala sebi poglavlje. E, jbg, navika. Povazdan samo lajkujem ponešto,, a onda iščitavam svoje poglavlje i pafff - udarim sebi like. Ja. Samoj sebi. Ali nema veze. Koliko sam ga pisala, zaslužila sam i taj like. : ) Podrška od mene meni. :D 

@JoyInkwell samo ti polako. Do tad cemo da mremo od nepismenih. Citam sad knjigu i napise pisc ,, oces da me kindapujes" 

Hajde brze piši , nedostaješ ! 

Priču ,,Lov na sjenku" sam nakratko povukla, samo da promijenim vremena. Nekako mi ljepše zvuči sadašnje od prošlog. : ) Biće sve vraćeno natrag, možda i dodam neka poglavlja koja mi fale. Uglavnom, potrudiću se da u što bržem roku privedem kraju ovaj prvi dio trilogije. ❤️

Maločas sam imala déjà vu. Jasno sam vidjela zgradu u kojoj sam ,,nekad živjela". Nalazila se na samoj obali mora. Nedaleko od nje je iz vode izranjao svetionik. Ogroman. Ali, pošto je bio dan, svijetlo mu je bilo ugašeno. Nebo je bilo olujno, olovno sivo. More tamno, a talasi su mu se razbijali o kamenitu obalu i oštre stijene koje su izvirivale iz plićaka. Bila sam u lijepo opremljenom stanu, na petom ili šestom spratu te zgrade, nisam sasvim sigurna. I čekala sam ,,njega" da dođe. Sjedjela sam na podu i prelistavala neku slikovnicu, knjigu ili možda album. Onda sam ustala i otišla do balkonskih vrata, da posmatram more. Tanka bijela zavjesa je lelujala na vjetru oko mene. Nosila sam neki roze kardigan, obgrlila se rukama. Čula sam da su se ulazna vrata otvorila i tad je ušao on. Visok, crnokos, građen taman kao ovi likovi iz ljubavnih romana, u bijeloj košulji i svijetlo-sivom odijelu. Spustio je crnu kožnu aktovku na bež sofu, prišao mi s leđa i zagrlio me s ljubavlju koju ne mogu da opišem. Nisam mu vidjela lice. Zapravo, jesam, ali bilo je nekako zamućeno, skroz nejasno. Kad me je zagrlio nasmiješila sam se i to je sve. Tu se vizija prekinula i koliko god naprezala mozak da se sjetim, ne uspijevam. Ali osjećaj je tu. Čini se kao da sam ga voljela baš jako i da je on volio mene. Nakon te vizije me je obuzela ogromna nostalgija i imam osjećaj kao da sam nešto izgubila. Je li se nešto slično dogodilo još kome? 

Počela sam da pišem Kikijevo poglavlje (inače uređujem Ruslana, pa me zato nema tako često) i djeca pokupiše neki virus.  Uglavnom, bitno mi je da vam javim da vas nisam zaboravila i da od priče nisam odustala. ❤️
          Čitamo se ubrzo, samo da malko ozdravimo. ❤️

Dragi moji ljudi, molim vas da bacite oko na ovu priču. ❤️
          Čitala sam je do sitnih sati. Predivan stil pisanja autorice, interesantni likovi, puno humora, izuzetno bogat vokabular, baš sam uživala! Trideset i sedam za sad napisanih poglavlja, a biće ih još. ❤️ 
          Vjerujem da će vam se dopasti ovo putovanje sa Reljom i Anastasijom. 
          
          
          https://www.wattpad.com/story/344204388?utm_source=android&utm_medium=link&utm_content=story_info&wp_page=story_details_button&wp_uname=JoyInkwell

Dragi moji, želim vam zdravlja, ljubavi, mira i blagostanja. Христос Воскресе! ❤️

Gde je zastitnik prvi deo? Ne mogu da pronadjem na watpedu

Dragi moji, koji proslavljate Uskrs... Neka vam je srećan i blagoslovljen. ❤️